Govorili su
da sam divna
da mi se blago
da mi je lako
da sam srećnica
a ja nisam znala šta da radim
sa sobom
ni od sebe
sopstveno tijelo
bilo mi je teško
nisam mogla da dišem
kao da je vazduh previše gust
da prođe kroz moje nozdrve
usta su mi se sušila
dok sam suvim jezikom
pokušavala da ih navlažim
lica ljudi bila
izobličena
zla
kobna
stvari oko mene
gubile su oblik i mijenjale veličinu
spoticale me na svakom koraku
rušila sam se
ležala na podu sobe
kao pokošeno klasje
sama
zlokobno sama
davljenica bez slamke
stiskala sam butine
dok ne pomodre
grizla nadlanice
dok ne prokrvare
utrnjela od grčenja
satima gledala
u ništa
dodavala gas
spremna da se slupam
u prvo auto ispred mene
ili stub
ili šta god
i tako…
Pjevali su o mojim očima
priželjkivali moje grudi
govorili da sam čarobnica
boginja
a ja sam samo htjela
da razbijem sva ogledala
sastružem sopstvenu kožu
sameljem kosti
ukopam svoj miris
da više niko
nikad
ne osjeti
prisustvo
duboko
nesrećne
žene.
Нема коментара:
Постави коментар