Jednog trena odlučiš
da nećeš sedeti skrštenih ruku
poneseš svoju bol
i prošlost sa sobom
ali se ne osvrćeš
izbrišeš preispitivanja
moguća dešavanja
svako "šta ako"
docrtaš nove puteve
i rešenja
ne daviš se
u neprestanom
krivljenju sebe
ne opravdavaš
ali se prihvatiš
jer što više odbijaš to
više se vraća
izađeš na ulicu
nasmeješ se suncu
deci
onoj oko tebe
i onom u tebi
jer to malo čudo
ne bi želelo da gleda tvoje suze
ne bi želelo da ga zaboraviš
upiješ slobodu
udahneš proleće
novi dan
onaj tvoj san
poneseš sa sobom
i pokušaš
da ga odživiš.
Нема коментара:
Постави коментар