Oh, nikako. Makar ne u početku. Sve je toliko teklo spontano, bez ikakvog plana, a i bez nekih ozbiljnijih ciljeva, ali je zato neko gore imao poprilične planove za mene. I hvala mu. Hvala na toj nepredvidivoj, ali vrlo pažljivo popločanoj stazi sačinjenoj od svih mojih interesovanja, afiniteta, ljubavi, ali i strasti, želja, briga, strepnji. Ona me je i vodila ka svim mojim manjim i većim borbama. I evo nas danas tu gde jesmo. Uz sjajan ženski BDW tim, uz mnoštvo divnih projekata iza nas i sa još dužom listom ideja i ciljeva pred nama, na čelu sa onim glavnim: neko bolje i ravnopravnije sutra.  

Ne mogu da kažem da nije bilo teško, ali ne zbog drugih ili nekih spoljnih pritisaka, već isključivo zbog onih koje su stizale iznutra. Iz mojih strepnji da li moja publika želi da konzumira takav sadržaj. Pažljivo sam opipavala taj puls, da bi vanredno stanje prošle godine pokidalo sve stege i nateralo me da dopustim novinarki u sebi da preuzme kormilo ove naše male barke. I od tada je ona na tom mestu zbog čega se mnogo bolje osećam. Ona druga strana moje ličnosti, ona koja uživa u lepom, u svim onim malim zadovoljstvima, ona koja voli modu i kozmetiku, ona koja voli da se dotera i da sebe počasti novim potpeticama ili torbom, ona je i dalje tu i nikad neće nestati. Samo je dopustila i onoj drugoj strani da se predstavi i prikaže. To je zapravo i jedini prirodan poredak stvari. Žao mi je što mi je bilo potrebno vreme da to shvatim, ali možda je baš tako i trebalo da bude.  

Možda će zvučati glupo, ali ja jako volim da slušam druge. Ceo život je bilo tako. Istina je, volim da podelim svoja iskustava i osećanja, ali jako volim da saslušam tuđa. I ne samo da volim da saslušam, već mi deluje da umem da druge podstaknem da se otvore i da kažu šta im je na duši, čak iako nisu planirali. Poželela sam da te svoje osobine pretočim u neki vid BDW sadržaja i da sve to spojim sa meni izuzetno važnom temom kao što je osnaživanje žena. I tako smo stigli do OdaBranih priča. Ti razgovori su definitivno omiljeni deo mog sadržaja u ovoj godini i verujem da će tako i ostati. 

Ženama je teško svuda, bez izuzetka. Negde je samo problem prisutniji i izraženiji, a negde je društvo uspelo da ga delimično reši. Ali, samo delimično. Zato je mnogo, mnogo važno da postanemo svesne toga i da konačno ukažemo na sistem koji nas je decenijama i vekovima činio manje vrednim i manje važnim. Vreme je da progledamo i da progovorimo. Konačno imamo prilike i konačno mogu da nas čuju. Ne zavisimo ni od koga, sem od internet konekcije i to je nešto najbolje što je sadašnji trenutak doneo. A što se tiče sputavanja svaka od nas je to osetila, ali svaka. Neke kroz izraženiji vid diskriminacije, neke kroz blaži. Međutim, nema žene koja se sa tim nije suočila. Ako mislite drugačije, samo niste svesne ili niste spoznale sve perfidne načine kroz koje je društvo pokušalo da vas sputa. 

Želim da ispunimo sve planirane ciljeve za ovu godinu, a ne bih ih otkrivala kako ne bismo nasmejale onog gore koji samo čeka da kažemo: ’’Planiram da...’’, pa da pokvari planove.