Ne ljubiš me više kao nekad
Ne spuštaš nežno svoje usne
Na moje rane
Ne krpiš njima moje ožiljke
Ne pokupljaš mrvice
Starih ljubavi sa uglova,
Utrnulo
Odsutno
Ljubiš
Kao da je svejedno
Da li sam to ja
Ili
Neko drugi
Kao da ne postojim
Kao da me nema
Nije ovo poljubac
Ovo je
Dah na dah,
Nije ovo anestezija
Ovo su
Otvoreni prelomi
Kad god me usnama
Okrzneš.
Ne grliš me više kao nekad
Nisi utočište
Mir
Odmor od sveta
Sigurnost,
Ne uklapam se
Ne stajem
U tvoje ruke
Pregruba sam
Pogrešna sam
Za tvoje dlanove,
Iako se trudim
Nisam deo
Koji nedostaje u tvojoj slagalici,
A kao siroče sam željna
Tvog jakog stiska
Zagrljaja koji mi srce stavlja na mesto
Umesto
Ovog mlakog
Neželjenog
Umesto ovog
Što me obmotava
A odbacuje
Ne,
Nije ovo zagrljaj
Ovo je hladni kavez
U kom drhtim,
Nije ovo zagrljaj
U kome večito vlada proleće
Ovo su ruke
Koje mi mraz i inje
Lepe na telo.
Ne voliš me više kao nekad
Sada se igraš
Okrutnih igara
Gradiš Kineski zid
Koji ne mogu da pređem
Rušiš ga
Ciglu po ciglu
Kao Bastilju,
A ja jurišam
Kao u najvažniji bici
Da te volim
Da te ljubim
Da te grlim
Da pređem granice do tebe
Kao migranti
Samo da bi se ti
Jer me ne voliš kao nekad,
Pretvorio
U kamen
U stenu
Da bih razbila ljubav
Kao stari časovnik
Da bi me ravnodušno gledao
Dok brišem suze
Da bih pomislila
Da bi mi bilo lakše da me mrziš
Umesto što me ovako
Voliš.
Ne ide nam
Nismo kao nekada par
Zbacio si me sa sebe
Iako me zakačenu
Vučeš po zemlji
Da utrnulo gledam
Kako nebo promiče ispred mojih očiju
Nadajući se
Da će jednom tu sliku zameniti
Tvoje oči
Ispunjene brigom
Žaljenjem
Ljubavlju,
Iako nam ne ide
Jer me odavno
Ne gledaš kao nekad.
Uzalud me sa prašnjavog tla
Stavljaju na operacioni sto
Uzalud crtaju
Veliko Y
Na sredini tela
Uzalud
Paraju i sastavljaju
Uključuju infuzije
Zveckaju instrumentima
Jer i kada me
Kao Frankenštajna ožive
Zaboravljaju da se u meni
Nalazi
Moje i njegovo
Novostvoreno
Ništa -
A Ništa,
Sada je
Naše
Sve.
Ne spuštaš nežno svoje usne
Na moje rane
Ne krpiš njima moje ožiljke
Ne pokupljaš mrvice
Starih ljubavi sa uglova,
Utrnulo
Odsutno
Ljubiš
Kao da je svejedno
Da li sam to ja
Ili
Neko drugi
Kao da ne postojim
Kao da me nema
Nije ovo poljubac
Ovo je
Dah na dah,
Nije ovo anestezija
Ovo su
Otvoreni prelomi
Kad god me usnama
Okrzneš.
Ne grliš me više kao nekad
Nisi utočište
Mir
Odmor od sveta
Sigurnost,
Ne uklapam se
Ne stajem
U tvoje ruke
Pregruba sam
Pogrešna sam
Za tvoje dlanove,
Iako se trudim
Nisam deo
Koji nedostaje u tvojoj slagalici,
A kao siroče sam željna
Tvog jakog stiska
Zagrljaja koji mi srce stavlja na mesto
Umesto
Ovog mlakog
Neželjenog
Umesto ovog
Što me obmotava
A odbacuje
Ne,
Nije ovo zagrljaj
Ovo je hladni kavez
U kom drhtim,
Nije ovo zagrljaj
U kome večito vlada proleće
Ovo su ruke
Koje mi mraz i inje
Lepe na telo.
Ne voliš me više kao nekad
Sada se igraš
Okrutnih igara
Gradiš Kineski zid
Koji ne mogu da pređem
Rušiš ga
Ciglu po ciglu
Kao Bastilju,
A ja jurišam
Kao u najvažniji bici
Da te volim
Da te ljubim
Da te grlim
Da pređem granice do tebe
Kao migranti
Samo da bi se ti
Jer me ne voliš kao nekad,
Pretvorio
U kamen
U stenu
Da bih razbila ljubav
Kao stari časovnik
Da bi me ravnodušno gledao
Dok brišem suze
Da bih pomislila
Da bi mi bilo lakše da me mrziš
Umesto što me ovako
Voliš.
Ne ide nam
Nismo kao nekada par
Zbacio si me sa sebe
Iako me zakačenu
Vučeš po zemlji
Da utrnulo gledam
Kako nebo promiče ispred mojih očiju
Nadajući se
Da će jednom tu sliku zameniti
Tvoje oči
Ispunjene brigom
Žaljenjem
Ljubavlju,
Iako nam ne ide
Jer me odavno
Ne gledaš kao nekad.
Uzalud me sa prašnjavog tla
Stavljaju na operacioni sto
Uzalud crtaju
Veliko Y
Na sredini tela
Uzalud
Paraju i sastavljaju
Uključuju infuzije
Zveckaju instrumentima
Jer i kada me
Kao Frankenštajna ožive
Zaboravljaju da se u meni
Nalazi
Moje i njegovo
Novostvoreno
Ništa -
A Ništa,
Sada je
Naše
Sve.
Ivana Jovanović
Нема коментара:
Постави коментар