Kristina Babić: Na kraju se sve svede na to

Na kraju se sva ljubav svede na to
da se neko od nas prodao
kao na pijaci,
pošto-zašto,
za kusur od tamo neke
isto tako
izlizane ljubavi.
Za dodir tamo neke
ruke
isto tako željne svega.

Na kraju se sva ljubav svede na to
da je neko nekoga prezreo
i prerastao,
da je neko postao bolji 
od onoga
u šta se
u pola dana i pola noći
zaklinjao.

Na kraju se sve svede u nepominjanje
imena,
datuma,
mjesta.

Mijenjanje muzike koja notama skače
po napetim nervima
i ne golica-
već boli.
Na kraju se sve svede
da stanemo goli 
pred nekim drugim očima,
i kažemo
evo me,
spremnija no ikada,
da potonem u još jedno more,
utopi me
i ne daj mi da dišem,
samo učini magijom da isplivam 
bar na trenutak
iz one bare
koja me davila
i povlačila k’o u živo blato.
Na kraju se sva ljubav svede
na skok u nepoznato,
i, gle čuda...
to i nije baš tako loše.
Sa druge strane iluzije,
život se zbiva.






Нема коментара:

Постави коментар