Brankica Veljković: Zar to nije sreća?

Ne tražim ja od tebe ništa.
Više mi nije bitno
Da ljudima kazujem
Kako je neko moj.
Ne mora niko ni znati
Da si mi drag
I da volim kad mi dan
S tobom počne.
Čudno je to zaista
Dovoljni su mi samo
Povremeni trenuci
U kojima zajedno
Živimo isti san.
Dovoljno mi je
Da znam da se tvoje usne
Sada razvlače u osmeh
Koji se zove mojim imenom.
Zar to nije sreća?