Zima će ponovo svedočiti o nedorečenim idealima
Toliko toga je napisano o hladnoj Rusiji
O potpunom smrzavanju tvroglavog vazduha
Sa kojim učestvuje svo putešestveno nebo
Koje polako smanjuje dan, slažući mimikom oblake
Kao da nas priprema za postojanost uprkost tami
Slede nelogične šetnje i sklonost ka zagrljaju
Toliko toga je napisano o hladnoj Rusiji
O potpunom smrzavanju tvroglavog vazduha
Sa kojim učestvuje svo putešestveno nebo
Koje polako smanjuje dan, slažući mimikom oblake
Kao da nas priprema za postojanost uprkost tami
Slede nelogične šetnje i sklonost ka zagrljaju
Ispod grada se nebo spaja sa plodnom crnicom
Prva slobodonosna zima, liči na prvi susret sa rastankom
I prvo sankanje posle koga ne osećaš smrznute noge
Prvi dan škole, koji ne možeš da dočekaš
Taj osećaj prvog odvajanja ne iščezava
I taj bol koji samo što ne otkine deo tebe
Tebe tako sigurnog u sebe, a nespremnog za život
Prva slobodonosna zima, liči na prvi susret sa rastankom
I prvo sankanje posle koga ne osećaš smrznute noge
Prvi dan škole, koji ne možeš da dočekaš
Taj osećaj prvog odvajanja ne iščezava
I taj bol koji samo što ne otkine deo tebe
Tebe tako sigurnog u sebe, a nespremnog za život
Kroz maglu uvek oprezno motriš na okruženje
Kroz život ideš samo naučenim sigurnim koracima
Ljubiš samo one za koje si siguran da će tebe ljubiti
Retko letiš avionom, retko putuješ, retko se smeješ
Ne govoriš "volim te", ne pokazuješ emocije
Ne bi da se zameraš ni sa kim
Ne grliš se pri rastanku, da ne budeš shvaćen pogrešno
Kroz život ideš samo naučenim sigurnim koracima
Ljubiš samo one za koje si siguran da će tebe ljubiti
Retko letiš avionom, retko putuješ, retko se smeješ
Ne govoriš "volim te", ne pokazuješ emocije
Ne bi da se zameraš ni sa kim
Ne grliš se pri rastanku, da ne budeš shvaćen pogrešno
A sve to zbog straha koji te omamljuje i sputava
A živećeš toliko dugo da te neće ni deca zapamtiti
I postaćeš deo drugog sveta, daleko od zemaljskog
Nestaćeš, pretvorićeš se u odbeglog svirača
Pa će zvezde biti jedino što realno nisi mogao da dosegneš
I pusti realnost, svakodnevne probleme, raduj se
A živećeš toliko dugo da te neće ni deca zapamtiti
I postaćeš deo drugog sveta, daleko od zemaljskog
Nestaćeš, pretvorićeš se u odbeglog svirača
Pa će zvezde biti jedino što realno nisi mogao da dosegneš
I pusti realnost, svakodnevne probleme, raduj se
Živi za uspomene i trenutke u kojima si slobodan
Živi za sećanja i ljude, živi za nebo i vrhove
Živi za slobodu duha i prkosi kiši, hladnoći i gordosti
Upoznaj nove ponore i nove vrhove, polomi se i podigni
Oseti da si živ i uhodi sebe u nepreglednoj koloni
Izbeglištva ka neobičnom i nepoznatom
Jer svakodnevno po malo postaješ prošlost
Živi za sećanja i ljude, živi za nebo i vrhove
Živi za slobodu duha i prkosi kiši, hladnoći i gordosti
Upoznaj nove ponore i nove vrhove, polomi se i podigni
Oseti da si živ i uhodi sebe u nepreglednoj koloni
Izbeglištva ka neobičnom i nepoznatom
Jer svakodnevno po malo postaješ prošlost
Neka te pamte.
Milan Gajić
Нема коментара:
Постави коментар