Ja sam kockar
i ludi pesnik
možda i šeširdžija
uplašim decu kao klovn
a nikako da se uplašim sebe
i ogledala
mislim o njima
sa psihološke strane
ne spomenuh da sam
odličan terapeut
i razumem nerazumljivo
razumem da je Zemlja
oduvek bila ploča
i da ne funkcionišem
bez tebe
a ti si negde
otišla preko
mora i okeana
bez pogleda
suze
oproštaja
za sobom
svojim ciljevima
bila si dete
tako naivno
dok si se umiljavala jutrima
ljubila mi svaki mladež
na leđima
ti si bila ta koja se
uvijala
skupljala
rasplamsavala
sastavljala
i lomila u mom
zagrljau
poljupcu
dodiru
ti si bila ta
hladna
nesvakidašnja
iskrena
bez emocije
ti
ti si bila ta
koja se transformisala
u svojoj spavaćici
sa irvasima
ili od crne čipke
devojčica i žena
istovremeno
jaka i nežna
slaba i gruba
izgubljena u mom pogledu
ti si bila ta koja je pevala
nikada ružnije
istovremeno
slavujski za moje jutro
dan
ponoć
ti si bila ta koja je nestala
jer sam mislio da si maska
žena od straha
žena koja se krije
ti si bila ta
koju sam razumeo sve vreme
a nikada nisam shvatao
da si se sve vreme opraštala
od mene
nas
jutra
spuštenih roletni u jedan
posle podne
ti si bila ta koja je najžustrija
bila
dok sam te milovao
svaki atom tvoje duše
i milimetar tela
ti si bila ta koja je
postala lavica
borila si se sa osećanjima
verovatno da ne bi zaplakala
pri svom odlasku
dok sam izgubljen
u tebi
van dodira sa
realnošću
ti si bila ta koja je
prevarila sebe i mene
i nisi dozvolila da te
volim
po poslednji put
već si otišla i
nikada se više nisi
vratila.
Нема коментара:
Постави коментар