Slike. Ilustracije. Skulpture. Keramika. Dizajn. Bakropis. Litografija. Pablo Pikaso. Revolucionarna umetnička dela.
Kada je sredinom prošlog veka fotograf “Lajf” magazina Gjon Mili posetio Pabla Pikasa u njegovom domu na jugu Francuske, moglo se pretpostaviti da će taj susret ostaviti značajan trag u istoriji umetnosti, te da će se iz njega izroditi nešto nesvakidašnje. Mili je predložio Pikasu zanimljiv koncept - slikanje svetlom. Pokazao mu je fotografiju klizačice Kerol Lin, gde se u mraku video odsjaj vrhova njenih klizaljki. Vešto koristeći podešavanja svetla i kamere, Mili je stvarao fotografije na kojima su se ocrtavale samo sjajne konture i svetleće linije raznovrsnih predmeta i pokreta u vazduhu.
Pikaso je spustio četkice za slikanje, podigao ruke i, poigravajući se sa svetlošću, počeo da stvara zapanjujuća, do tada neviđena umetnička dela. Mili je fotografisao, a Pikaso je slikao oblike po osećaju: bikove, kentaure, grčke profile, pritom ne videvši svoja dela, sve dok fotografije nisu bile razvijene.
Ova neverovatna serija fotografija, od tada poznata kao Pikasovi “Svetleći crteži”, napravljena je pomoću malog električnog svetla u zamračenoj sobi. Slike su nastajale i nestajale u samom trenutku stvaranja, ali šest desenija kasnije, još uvek žive na Milijevim razigranim fotografijama koje hipnotišu. Mnoge od tih fotografija bile su izložene 1950. godine u Muzeju savremene umetnosti u Njujorku, a slika Pabla Pikasa kako crta kentaura u vazduhu postala je jedna od najvažnijih, kultnih slika koje su obeležile njegovo stvaranje i delo.
Kada je sredinom prošlog veka fotograf “Lajf” magazina Gjon Mili posetio Pabla Pikasa u njegovom domu na jugu Francuske, moglo se pretpostaviti da će taj susret ostaviti značajan trag u istoriji umetnosti, te da će se iz njega izroditi nešto nesvakidašnje. Mili je predložio Pikasu zanimljiv koncept - slikanje svetlom. Pokazao mu je fotografiju klizačice Kerol Lin, gde se u mraku video odsjaj vrhova njenih klizaljki. Vešto koristeći podešavanja svetla i kamere, Mili je stvarao fotografije na kojima su se ocrtavale samo sjajne konture i svetleće linije raznovrsnih predmeta i pokreta u vazduhu.
Pikaso je spustio četkice za slikanje, podigao ruke i, poigravajući se sa svetlošću, počeo da stvara zapanjujuća, do tada neviđena umetnička dela. Mili je fotografisao, a Pikaso je slikao oblike po osećaju: bikove, kentaure, grčke profile, pritom ne videvši svoja dela, sve dok fotografije nisu bile razvijene.
Ova neverovatna serija fotografija, od tada poznata kao Pikasovi “Svetleći crteži”, napravljena je pomoću malog električnog svetla u zamračenoj sobi. Slike su nastajale i nestajale u samom trenutku stvaranja, ali šest desenija kasnije, još uvek žive na Milijevim razigranim fotografijama koje hipnotišu. Mnoge od tih fotografija bile su izložene 1950. godine u Muzeju savremene umetnosti u Njujorku, a slika Pabla Pikasa kako crta kentaura u vazduhu postala je jedna od najvažnijih, kultnih slika koje su obeležile njegovo stvaranje i delo.
Ivana Jovanović
#umetnost i kultura
#insp.
#insp.
Нема коментара:
Постави коментар