Ljubi me dok more odbacuje talase
I nebo saznajno tone pod naletom kiše,
Tražeći istinu,
Istinu, kojom naslućuje kraj.
Neprevaziđene su daljine među nama.
I nebo saznajno tone pod naletom kiše,
Tražeći istinu,
Istinu, kojom naslućuje kraj.
Neprevaziđene su daljine među nama.
Kažu - boli srce,
Ma lažu;
Boli svaka dlaka naježena pri pomisli na tebe,
Bole žalosne mimoze, oborene nikad hladnijom zimom.
More, spokojno posmatra moj nespokoj.
Ma lažu;
Boli svaka dlaka naježena pri pomisli na tebe,
Bole žalosne mimoze, oborene nikad hladnijom zimom.
More, spokojno posmatra moj nespokoj.
Ko ima tu slobodu da govori o istini,
Svako ima svoju istinu,
Svako ima svoje borbe, boli, zamore.
Valjda se treba naći između toga,
Između dugotrpeljivosti i ljubavi,
Između slabosti i ponosa.
Svako ima svoju istinu,
Svako ima svoje borbe, boli, zamore.
Valjda se treba naći između toga,
Između dugotrpeljivosti i ljubavi,
Između slabosti i ponosa.
Ljubav je odbijanje da ti bude svejedno.
Odbijanje da postoji neko drugi.
Odbijanje sujete.
Odbijanje da drugome bude loše.
A prihvatanje da ti je ona sve.
Odbijanje da postoji neko drugi.
Odbijanje sujete.
Odbijanje da drugome bude loše.
A prihvatanje da ti je ona sve.
Milan Gajić
.
Нема коментара:
Постави коментар