Poričem te
Od trena kada sam te ugledao,
Poričem te
Jer to nije bio pogled
Već prepoznavanje
Iz nekog prošlog zivota
Kada su se na ovom istom tlu
Vodili ratovi
Ne bih li osvojio trenutak
Tvoje pažnje
Poričem te
Jer te ne smem
Jer me ne smeš
Poričem te
Jer sam tuđ
Jer nisi moja
Poričem te
Jer tvoje tek navršene dvadesete i
Prkosna bedra
Ne stoje mojim prvim sedama
Poričem te jer se plašim sebe
Držanja tebe u naručju
Poljubaca tvojih modrih i
mokrih usna od suza za nemogućim
Plašim se
Neiscrpnih želja
Za tvojim kolenima,
Za tvojom divljom kosom
Za tvojim krhkim leđima
I nevinim nadanjima
Poričem te
Zbog tvojih usana
Prokletih
Koje su mi oduzele san
Poričem te
Zbog svih reci izgovorenih
Na francuskom
Zbog knjiga koje istovremeno čitaš
Zbog slova koja si mi podarila
Poričem te
Zbog načina na koji prekrštaš noge
I uzdaha koji uvek napraviš
Nakon nekontrolisanog smeha
Zbog kojeg se osećam živim,
Poričem te
Zbog tvojih omiljenih, belih ruža
Koje se nikad nisam usudio
Ostaviti ispred tvojih vrata
Poričem te
Jer tvoje tek dolazi
Vreme,
Moja je uloga usputna,
U ovoj skupoj režiji,
Poričem te
Jer više nemam te
Besramne i najlepše godine
Gde je svaka ludost
Kao znak da si živ,
Poričem te
Jer bih te sklonio od svega lošeg
Jer bih te odveo tamo gde se svake noci rađaju zvezde
A ti si opet najsjajnija
I jedina u koju bih ja gledao,
Umirao i rađao zbog
Tvog dodira,
Poričem te
Jer znam da bi pošla sa mnom
Svuda
Luda od želja
I divljine koju nosiš u sebi,
Poričem te
Jer ako bih te priznao,
Nikada te pustio
Ne bih,
Poričem te
Jer ne mogu da podnesem
Tvoje patnje i duge uzdahe
Dok čekas moj korak,
Na pragu studentskog stana
Broja pedeset i jedan
Tamnih vrata,
Praga raja,
Gde sam uvek zastajkivao,
Kao pred ulazak u hram,
Bojeći se da ga ne
Oskrnavim prisustvom,
Poričem te
Jer tvoja krivnja
Jer me voliš
Nije tvoja
Već moja,
I ne smem ti je
Ostaviti
Na milost i nemilost
Dužine sata,
Poričem te
Jer sam kriv
Jer te volim.
Poričem te,
Jer ako te ne poreknem
Bila bi moje ubojito i najlepše priznanje.
Нема коментара:
Постави коментар