Moj psihoterapijski rad prepoznaje se po nekoliko stvari: direktnost, otvorenost, topao terapijski odnos, gomila domaćih zadataka i puno knjiga koje treba pročitati. Ovaj put ću pisati o knjigama koje vredi pročitati u ovoj godini.

''Vodič u razuman život'' - Albert Elis, moja je "psihoterapijska biblija". 

Ovo je moja omiljena knjiga za samopomoć. Napisana jezikom koji može da razume skoro svako, puna primera, dijaloga, pojašnjenja, tehnika. Elis se kroz knjigu vodio svim pitanjima koja bi mogla zainteresovani čitaoca, te vešto dao odgovore na njih. Knjiga koja bi trebala biti obavezna od momenta kada krene da se razvija kritičko razmišljanje. Korisna, topla, jasna, britka. Ipak, nije za svakog. Naime, kod određenog broja klijenata ona može izazvati otpor. Najčešće se to dešava kod onih osoba koje odbijaju da prihvate udeo sopstvene odgovornosti za osećanja, ponašanja i situacije. Kao prelazno štivo za njih predlažem:

''Paradoks šimpanze'' - Stiv Piters, knjiga objašnjava kako funkcioniše naš mozak, pomaže da se razumeju sopstvena osećanja i predlaže tehnike i vežbe za obuzdavanje misli. Lično je koristim sa klijentima koje procenjujem kao "teške", bilo da su skloni otporu, bilo da im je REBT terapija previše teška. Mnogi se pitaju možda kako to REBT terapija može biti teška kad je većina predrasuda o istoj da je laka, brza i površna. Mogu slobodno reći da tako o istoj mogu da misle samo oni koji nikada nisu zaista bili u procesu. Na REBT terapiji se odričemo mnogih uverenja o sebi, svetu i drugima, prihvatamo odgovornost više nego u bilo kojoj drugoj psihoterapiji, menjamo ponašanja, odnosno ne čekamo da prođe večnost pre nego što započnemo promenu. Zato je nekim klijentima potrebno da u početku za svoje nezdrave emocije nađu "krivca", u ovom slučaju šimpanzu. I to je sasvim u redu. Kako god, bitno je da radi. I to odlično na terapiji. U početku šimpanza nije mogla da se obuzda, a onda, vremenom, čovek (podela u knjizi je na kompjuter, šimpanza i čovek) nauči da je kontroliše. Slikoviti REBT, rekla bih.

Kao što je poznato, na terapiji često shvatimo da određene ljude ne možemo da menjamo, ali da možemo da menjamo sebe. Kao što shvatimo da postoje i situacije koje nam se ne sviđaju, ali treba da ih prihvatimo. Jedna od najtežih stvari za prihvatanje i mirenje na terapiji je disfunkcionalnost porodice. Nevažno o čemu se radi, da li o prošlosti koju treba oprostiti, crtama ličnosti i ponašanjima roditelja, neumeću, odnosno nedostatku ljubavi, klijenti najčešće duboko u sebi nose nadu da će njihova porodica biti "normalna" jednog dana. Teško je kada shvatite da se to jednostavno neće desiti, odnosno barem ne u sadašnjem trenutku, a da klijent usled toga izuzetno pati. Knjiga koja pomaže u razumevanju i prihvatanju sopstvene porodice je: ''Kako preživeti svoju porodicu?'' - Robin Skiner i Džon Kliz, pisana kroz dijalog, puna primera i prezanimljivih ilustracija. Elis, takođe, ima odličnih knjiga na ovu temu, ali pošto još uvek nisu prevedene kod nas, u ovom tekstu ću pisati samo o knjigama koje se mogu naći na našem jeziku.

Ah, ljubav! Pa o ljubavi je, možda, najstručnija prevedena, ''Može li ljubav da traje?'' - Stiven Mičel. 

Moje omiljene knjige na temu ljubavi nisu prevedene, i čitajući ovu knjigu više puta sam zažalila što se psihoterapeuti različitih pravaca ne upućuju više u međusobna saznanja. Većina stvari koje su Stivenu otkriće - toliko puta su opisane u REBT, KBT, geštalt, transakcionoj i porodičnoj literaturi. Ali za jednog početnika,iz ugla klijenta ova knjiga je odlično štivo, kao bukvar. Knjiga o ljubavi koja nije psihološka, a koju bih svima preporučila je: ''Filosofija ljubavi: ljubav u pet dimenzija'' - Mihail Epštejn. Nju treba pročitati, jer se o njoj ne može pisati. Toliko.

''Put kojim se ređe ide'' - Skot Pek, dobar je uvod u razmišljanja o sebi. 

Može biti poklon onima koji još uvek nikada nisu išli na psihoterapiju, ili se jednostavno za istu zanimaju. Rekla bih da je ova knjiga više jedna knjiga za "paljenje lampica" u glavi, nego što daje smernice za samopomoć. Ali prvi korak i jeste uvid. U tome i jeste njena čar.

Još jedna od knjiga za sticanje uvida pogrešnih obrazaca koje pravimo, naročito žene kada je reč o ljubavi jeste: ''Pametne žene, pogrešni izbori'' - Konela Kouvena i Melvina Kindera. Priznajem, ja sam jedna od onih koji su godinama bežali od police sa popularnom psihologijom, sve dok jednog dana moja klijentkinja nije došla sa rečima da je pročitala tu knjigu i da je pronašla sebe. Spadam u psihoterapeute koji čitaju knjige koje preporučuju klijenti. I knjige, ne samo ova, već brojne druge koje su mi klijenti preporučivali, sadržale su u sebi odlične studije slučaja, hipoteze u terapiji, dobre polazne osnove za dublju analizu odnosa, ponašanja i obrazaca.

Jedna od takvih knjiga jeste i ''Jesi li ti prava osoba za mene?'' - Barbare de Angelis, knjiga pisana malo stručnim jezikom, malo običnim. Čini se dopadljivom, lako razumljivom, i ne daje odgovor koji se očekuje na osnovu naslovu. Ova knjiga je zapravo samo uvod u detaljnije samopreispitivanje na temu ljubavi, te o sebi, koja su vaša očekivanja, na koji način dajete ljubav, na koji način se vezujete, kako i zašto ponavljate iste greške.

''Jedan dan i druge priče o psihoterapiji'' - Irvin Jalom, a kada je reč o knjigama o smrti, treba još spomenuti i ''Gledanje u Sunce'' i ''Smisao života'' od Jaloma.

Jalom je jedan od onih pisaca koje obožavate ili vam se uopšte ne dopada. Istina, srela sam par ljudi iz ove druge kategorije, ali dobro, niko se ne sviđa svima. Kada se radi o temi smrti, prvo sam pročitala ''Gledanje u Sunce'', ali ovu knjigu smatram boljom. U godinama kada mu se i samom smrt čini bliža nego život, pisac nas uvodi kroz priče u svoje dileme, razmišljanja, kao i osećanja svojih klijenata povodom njegove potencijalne smrti u bliskoj budućnosti. Meni bliskija, toplija, više otkrivajuća, što mi je oduvek bilo najdraže za čitanje.

O smrti postoji još par značajnih knjiga. Nijedna nije stručna. Prva je ''Koliba'' -Vilijem Pol Jang, koja može biti izuzetno značajna onima koji veruju u Boga, ili su na putu preispitivanja u istog usled gubitka njima dragog bića. Smrt je jedna od najtežih tema, a posebno bolna kada porodica izgubi dete. Preispitivanje smisla života, bes povodom nepravde, bol koji se čini večnim, česte su teme na terapiji. 

Sa druge strane, postoje ljudi koji se bore sa isčekivanjem smrti, bilo sopstvene bilo nekog ko mu je blizak. ''Devojka sa pomorandžama'' - Justejn Gorder i ''Razgovori sa sobom'' - Andres Neuman u sebi sadrže najtemeljnija preispitivanja i najopipljivije opise sveta onog koji nas napušta. ''Enciklopedija mrtvih'' - Danilo Kiš, jedna od prvih knjiga koju sam pročitala na ovu temu, a da se njome bavi kroz priče i metafiziku. Ako nešto može da nam pomogne da razumemo ono što ostaje neizgovoreno, to su ove tri knjige.

Dok sam bila srednjoškolka, do mojih ruku su došle dve izuzetno važne knjige: ''Buđenje'' - Antoni de Melo i ''Sofijin svet'' - Justejn Gorden.

Jednom finansijskom tehničaru, budućem ekonomisti, ove knjige su preokrenule svet i pokrenula brojna pitanja, zahvaljujućim kojim sam krenula putem psihologije, a kasnije psihoterapije. U isto vreme, u moj svet ulaze Mika Antić, Meša Selimović, Branko Miljković i Pablo Neruda. Samim tim, počinje novo poglavlje i sebe zatičem kako radoznalo upijam sve informacije koje su mi tada bile dostupne. Sve je bilo potrebno preispitati, prevrnuti, protumačiti ponovo i postaviti pitanja. Pitanja, pitanja, dobra pitanja. A svaka knjiga je više pitanje, nego odgovor.

''Srodne duše'' - Tomas Mur, jedna je od onih knjiga koje vam pomažu da razumete ljubav i sebe bolje, a više je za religiozne osobe. Pored nje, napomenula bih kao značajnu knjigu za parove ''Pet jezika ljubavi'' - Gari Čapman.

''Prodavac snova'' - Augusto Kuri, ''Zašto se niste ubili?'' - Viktor Frankl, ''Veronika je odlučila da umre'' - Paulo Koeljo, knjige su koje se bave samoubistvom. Meni mlađoj je bilo teško da nađem takve knjige, a da nisu previše stručne. A onda sam ih našla sasvim slučajno. Jer kada vam se neko ubije, ne želite nauku, želite da prihvatite i razumete. Nauka dolazi posle.

Kada govorimo o stručnim knjigama sa domaćim zadacima, samo ću pobrojati one fenomenalne:

''Priručnik za prevazilaženje anksioznosti i fobija'' - Erik Born

''Prevazilaženje opsesivnih misli'' - Dejvid A. Klark

''Pobjedite depresiju'' - Dragica Barbarić

Onaj ko čita, ne živi jedan život, već hiljade života. Najbolje knjige sam otkrila slučajno. Recept bi bio sledeći: uđete u knjižaru i pustite da vas privuče naslov ili korice. Kasnije se ispostavi da je unutra baš ono što vam treba. Čudno, ali radi svaki put.

Za kraj, prvo poglavlje iz knjige ''Autostoperski vodič kroz galaksiju'' Daglasa Adamsa jeste jedno od mojih omiljenih. Ono mi je trajna asocijacija za život, psihoterapiju, smrt, komunikaciju, nivo svesti. Ko je čitao, razume, ko nije - eto predloga za ove divne zimske noći.