Sigmund Frojd je o tugovanju rekao:
„Očekuje se da se vremenom prevaziđe, a njeno narušavanje smatra se neumesnim, pa čak i štetnim“.
Koliko puta ste se u životu našli u crnoj rupi iz koje vam se činilo kao da nema izlaza?
Koliko puta ste osetili bol za koji ste mislili da nema leka? I koliko puta vas je baš taj bol ojačao?
Možda ste imali probleme u društvu, porodici, školi...
Možda ste se suočili sa bolešću...
Možda ste izgubili voljenu osobu...
Možda ste bili vrlo nesrećni i ranjeni. I ja sam.
Ali ova knjiga me je naučila jednoj stvari:
Koliki god teret da imamo u životu, imamo ga samo zato što imamo snage da ga ponesemo!
Dijanin život se činio savršenim i ispunjenim. Dijan je majka, supruga i vlasnica kafe-knjižare u Parizu pod nazivom „Srećni ljudi čitaju i piju kafu“. Iznenada, u saobraćajnoj nesreći, Dijan gubi ćerku i muža, i tog trenutka za nju prestaje sve. Godina dana bola, ništavila, tuge, praznine i dubokog sna, iz kog kao da nije bilo moguće probuditi se... sve dok jednog dana nije odlučila da se preseli u Irsku i započne novi život.
Na ovom neobičnom putovanju, punom padova i uspona, nailazi na Edvarda, sa kojim početak bilo kakve priče nije bio nimalo sjajan. Dijan doživljava mnogobrajna iskušenja i pitanja:
Da li će ikada zavoleti i pripadati ponovo?
Da li će okretanjem novih stranica i željom za životom možda izdati voljene osobe kojih više nema?
„Uprkos temi, ton je u knjizi veseo, a narativ pun plemenitosti. Nada sve vreme varniči i vodi ka zaljubljivanju.“
Ova knjiga će vas naučiti da i kada se čini da izlaza nema, da gore ne može, da smo potonuli, da smo bez volje za životom, da smo slabi i slomljeni, nailazimo na prave osobe u pravom trenutku, koje nas mogu probuditi i iz najdubljeg sna i pomoći nam da osećamo, da budemo srećni i voljeni, ponovo.
Ako ste bezvoljni i tužni u ovim zimskim danima, ali iako ste srećni i raspoloženi - skuvajte kafu i otvorite stranice ove knjige, koje sadrže jednu tešku životnu priču, ali priču koja motiviše i pokreće na istrajnost i veru u nove početke.
I, znajte, da, dok naše srce kuca, mi moramo koračati napred. Znajte, da, dok smo živi i dok dišemo - srećni smo ljudi!
Нема коментара:
Постави коментар