Hronike jedne Ivane: Otkad nisam tvoja

Otkad nisam tvoja
Mogu biti u priči i van nje
Tamo i ovde
Nedostižna i prizemna
Mogu biti 
Nečija
Ničija
Svačija
Jer na kraju dana
Nisam više tvoja
Pa imam izbor 
Pravo
Da budem sve što nikad bila nisam
Jer mi se tek sad vraća ukus 
Nakon ove epidemije ljubavi.
Otkad nisam tvoja
Nabubrela sam kao najzrelije voće
Koje stavljaš među zube i sočno grizeš
Kašmir sam u rukama
Telom razapeta između žene i zveri
U onoj tački
Kada se pretačem
Presipam 
Slivam
Iz čaše u času
Poput vina klizim niz grla muškaraca
Njihov sam opijum
Pa vide na meni treperenje mračnih želja
Valjanje ispod uvrnutih lozi vinograda Toskane,
U skandaloznim noćima bez svanuća
Osudu zamenjuje presuda
Da znam kako da volim
Ovim novim rukama
Očima
Usnama 
Jer nisam vise obeležena 
Žigosana
Mogu da se teturam drhtavo
Od ljubavnika do ljubavnika
Vladajući tehnikom slikanja telom
Na prostranoj geografskoj karti
Tako da nema mesta u koje ćeš otići
A da ne osetiš mene i nazoveš me razvratnicom
Iz jednog prostog razloga -
Jer više nisam tvoja.
Ne ostaje ništa tvoje na meni
Nisi autor mog dela
Bujno leto je od tebe skriveno
Od sada očekuj kišu,
Prizovi u sećanje sve avanture neobuzdane devojčice i tvoju nepouzdanu lepotu
Videćeš,
Između našeg rata i mira
Stoji polje u kome kao da se nikad ništa nije ni dogodilo
Zato ne dolazi po mene
Jer više nisam tvoja,
Ljubav tvoje ljubavi
Sada čvrsto drži ruku koja je nekad držala tvoju.
Otkad ne pripadam tebi
Plamen Istoka u meni gori
Hvatam poslednji voz za slobodu
Damski puštam poneku suzu 
Za bivšom srećom
Sedam u kupe
Mašem svojoj ukletoj zvezdi
I posle dužeg vremena
Grleno
Gromoglasno
Otkad nisam tvoja -
Ja se smejem.

Ivana Jovanović



Нема коментара:

Постави коментар