Aleksandra Milić: Noćas si bio tu

Noćas sam te videla 
Bio si u mom krevetu
Pričao si mi o suncu
I udaljenim zvezdama
Noćas si me dodirnuo
Rečima i osmehom
Milovao mi rupice i
nepravilnosti
Govorio si glasno
I kroz smeh
A zatim si šaputao
Da ništa nije daleko i teško
Ako ga želiš
Da je vino crveno
samo ako ga ti obojiš
Da ljudi ne umiru
već večno spavaju
Da je svaki pokret ispravan 
Ako si kadar da ga načiniš
Da se voda kotrlja niz tvoje nepce
Ako si spreman da je probaš
Lampioni su svetleli
I ja sam se smejala
Tvom filozofiranju
I prostim poređenjima
Došao si nepozvan
Pa ostao da prespavaš 
Daleko jutro nas je čekalo
kao opomena da je kraj
Nikada nije bio.
Tebe sam želela
Da ti pročitam sve zapisane citate
I stihove
Da ti objasnim svoje teoreme
Da ti posmatram lice u mraku 
Da te zagrlim.
Postoje mnogi svetovi
Da li smo zaslužili jedan?
Ne znam.
Bar ne još uvek.
Čekaću te
Dok mi zima ledi suze
I dok se grejem u naslonjači sa čajem
Dok miriše cimet iz moje sobe
I dok ne postaneš.
Dragi
Nepoznati
Želim te.



Нема коментара:

Постави коментар