Kada u mojim očima propadneš
kao pet kruna kroz pjenu lošeg češkog piva
neću te poželjeti više nikada
jer mene možeš da ostaviš,
odbaciš,
opsuješ,
prezreš
samo jednom.
Kada se u mojim očima strmoglaviš
kao Sizifu kamen s vrha litice
tvoja kičma više neće biti moj šank
na kog ću se raskrinkana nalaktiti
i biti tako prosto - ja,
više me nećeš naći između zidova
svoje potištenosti,
na ivicama svog razuma,
na našim posteljama u tuđim stanovima,
jer mene možeš da ne voliš samo jednom.
I zato ćeš se,
kao novac idući od ruke do ruke,
od bruke do bruke
pitati gdje sam
i zašto sam tako naprasno otišla
kada si bio grub samo jednom,
a jednom, misliš, k'o nijednom.
Prodavajući se tuđim dlanovima
za šaku nježnosti
proklinjaćeš moju ćud.
Govorićeš da sam derište,
da sam luda,
da je crna zemlja lakša od mene
i bićeš u pravu,
ali zemlja će te jednom pokriti,
ja neću više nikada.
Miluj one pobožne,
što pred raspetim bogom blude,
ja ću maziti svih sedam grijehova,
i postati osmi,
upali svijeću za moju dušu
i tvoju čast,
ali neću te poželjeti više nikada.
Imaćeš na sebi taj smrad promašenog života,
usputnih snošaja,
ispovraćanih ambicija,
nesvarenih poraza
i bićeš sam,
ispijaćeš vino
ne vjerujući da zaista nisam više tu,
jer bio si grub samo jednom,
a jednom, misliš, k'o nijednom,
a rekla sam ti,
fino sam ti rekla
da mene možeš da ne voliš samo jednom,
šta tu nije jasno?
kao pet kruna kroz pjenu lošeg češkog piva
neću te poželjeti više nikada
jer mene možeš da ostaviš,
odbaciš,
opsuješ,
prezreš
samo jednom.
Kada se u mojim očima strmoglaviš
kao Sizifu kamen s vrha litice
tvoja kičma više neće biti moj šank
na kog ću se raskrinkana nalaktiti
i biti tako prosto - ja,
više me nećeš naći između zidova
svoje potištenosti,
na ivicama svog razuma,
na našim posteljama u tuđim stanovima,
jer mene možeš da ne voliš samo jednom.
I zato ćeš se,
kao novac idući od ruke do ruke,
od bruke do bruke
pitati gdje sam
i zašto sam tako naprasno otišla
kada si bio grub samo jednom,
a jednom, misliš, k'o nijednom.
Prodavajući se tuđim dlanovima
za šaku nježnosti
proklinjaćeš moju ćud.
Govorićeš da sam derište,
da sam luda,
da je crna zemlja lakša od mene
i bićeš u pravu,
ali zemlja će te jednom pokriti,
ja neću više nikada.
Miluj one pobožne,
što pred raspetim bogom blude,
ja ću maziti svih sedam grijehova,
i postati osmi,
upali svijeću za moju dušu
i tvoju čast,
ali neću te poželjeti više nikada.
Imaćeš na sebi taj smrad promašenog života,
usputnih snošaja,
ispovraćanih ambicija,
nesvarenih poraza
i bićeš sam,
ispijaćeš vino
ne vjerujući da zaista nisam više tu,
jer bio si grub samo jednom,
a jednom, misliš, k'o nijednom,
a rekla sam ti,
fino sam ti rekla
da mene možeš da ne voliš samo jednom,
šta tu nije jasno?
Нема коментара:
Постави коментар