I da se tad nismo srele
Znam
Evo i sada bih te nesvesno tražila
U momentima kada se moja duša puni razgovorima
A ostaje poluprazna
Kada ćuti sve ono što jesam i nisam Ja
Egoistično
Detinjasto
Neshvaćeno
Ljutito
Sve ono u šta bi ti pronikla i našla još jedan čin za moju priču
Još jedan scenario za novi film
I ponovo bi samo ti shvatila
Samo ti znala
Dok bi kritičari
Opet
Promašili poentu.
Da te tada nisam srela
Sada ne bih verovala da srodna duša nije ograničena samo na ljubav
Da nije samo porodica moja krv,
Da mogu imati još jedan dom u drugoj osobi
Da se stiskom ruke
Tišinom
Plakanjem
Ipak može razgovorati
I to bolje od reči
Da mogu biti najgora verzija sebe
A da će neko na to mudro ćutati
I da će me
Uprkos svemu
Voleti.
Da te nisam srela
Napravila bih kosmički nered
Ali pošto jesam
Zvezde ostaju mirne
Uravnotežene
Žmirkaju na nas
Namiguju
Na naše posleponoćne razgovore
Na buđenje komšiluka
Dok se
Oslonjene o ljubičastu bubu
Slivamo u jedan gromoglasni smeh
Ili pogleda uprtog nagore
Nemo govorimo o strahovima
O različitim gradovima
Fakultetima
O onom mom
O onom tvom
Tajnama u srcu
Ranama na duši
Čekajući vatrenu stihiju i rađanje Sunca
Pitajući se
Da li smo od jutra sakrile sreću za novi dan?
Pošto smo se srele
Svejedno je da li srećemo druge
Nemaju oni ono nešto
Jer smo mi to već od subine zgrabile
Ne znaju za naše puteve
Puno alkohola
Srozavanja niz zidove
Maltretiranje taksista
Čistog bezobrazluka
Avantura
Zajedničkog učenja
Podstreka da budemo najbolje
Nerazdvojive
Najjače
Da se čuvamo
Borimo
Nisu oni trčali nikad do moje kuće
Kao ti
Na moje
"Nisam dobro"
Ili pravili dvorsku ludu od sebe za jedan osmeh
Kao ja
Na tvoje
"Prazna sam iznutra" ;
A znaju i klupe Knjaževačkih parkova
Stepeništa blizu Kule
Mostovi i ulice
Da nisam sigurna u ništa na ovom svetu
Kao u tebe
Jer si videla sve ono što jesam
A nikada nikome nisi rekla
Nisi odustala
Niti tražila da se promenim
Zato
Moj smeh odgovara tvom
Umovi nalikuju
Različitosti se slažu
Duše se vezuju u Gvordijev čvor
A srca narastaju kao najfinije pecivo
Koje ćemo pojesti u Italiji
Da više ne možemo stati ni u reč "prijatelji".
I da se tad nismo srele
Ne bih imala sa kim da proslavljam godišnjice prijateljstva
Ili bilo koji dan,
Jer kad je sa tobom proveden - on je vredan slavlja,
Ali znam
Da te tad nisam srela
Uvek bih te tražila
Dok te napokon ne bih našla.
Znam
Evo i sada bih te nesvesno tražila
U momentima kada se moja duša puni razgovorima
A ostaje poluprazna
Kada ćuti sve ono što jesam i nisam Ja
Egoistično
Detinjasto
Neshvaćeno
Ljutito
Sve ono u šta bi ti pronikla i našla još jedan čin za moju priču
Još jedan scenario za novi film
I ponovo bi samo ti shvatila
Samo ti znala
Dok bi kritičari
Opet
Promašili poentu.
Da te tada nisam srela
Sada ne bih verovala da srodna duša nije ograničena samo na ljubav
Da nije samo porodica moja krv,
Da mogu imati još jedan dom u drugoj osobi
Da se stiskom ruke
Tišinom
Plakanjem
Ipak može razgovorati
I to bolje od reči
Da mogu biti najgora verzija sebe
A da će neko na to mudro ćutati
I da će me
Uprkos svemu
Voleti.
Da te nisam srela
Napravila bih kosmički nered
Ali pošto jesam
Zvezde ostaju mirne
Uravnotežene
Žmirkaju na nas
Namiguju
Na naše posleponoćne razgovore
Na buđenje komšiluka
Dok se
Oslonjene o ljubičastu bubu
Slivamo u jedan gromoglasni smeh
Ili pogleda uprtog nagore
Nemo govorimo o strahovima
O različitim gradovima
Fakultetima
O onom mom
O onom tvom
Tajnama u srcu
Ranama na duši
Čekajući vatrenu stihiju i rađanje Sunca
Pitajući se
Da li smo od jutra sakrile sreću za novi dan?
Pošto smo se srele
Svejedno je da li srećemo druge
Nemaju oni ono nešto
Jer smo mi to već od subine zgrabile
Ne znaju za naše puteve
Puno alkohola
Srozavanja niz zidove
Maltretiranje taksista
Čistog bezobrazluka
Avantura
Zajedničkog učenja
Podstreka da budemo najbolje
Nerazdvojive
Najjače
Da se čuvamo
Borimo
Nisu oni trčali nikad do moje kuće
Kao ti
Na moje
"Nisam dobro"
Ili pravili dvorsku ludu od sebe za jedan osmeh
Kao ja
Na tvoje
"Prazna sam iznutra" ;
A znaju i klupe Knjaževačkih parkova
Stepeništa blizu Kule
Mostovi i ulice
Da nisam sigurna u ništa na ovom svetu
Kao u tebe
Jer si videla sve ono što jesam
A nikada nikome nisi rekla
Nisi odustala
Niti tražila da se promenim
Zato
Moj smeh odgovara tvom
Umovi nalikuju
Različitosti se slažu
Duše se vezuju u Gvordijev čvor
A srca narastaju kao najfinije pecivo
Koje ćemo pojesti u Italiji
Da više ne možemo stati ni u reč "prijatelji".
I da se tad nismo srele
Ne bih imala sa kim da proslavljam godišnjice prijateljstva
Ili bilo koji dan,
Jer kad je sa tobom proveden - on je vredan slavlja,
Ali znam
Da te tad nisam srela
Uvek bih te tražila
Dok te napokon ne bih našla.
Ivana Jovanović
Нема коментара:
Постави коментар