Od reči te svojih stvorim
I kao nekad
Još jednom stojiš ispred mene
Dečački nasmejan
Nimalo pritisnut godinama
Obavezama
Namerama
Predivno slobodan
Pulsirajuće živ
Pružaš ruke
Da zagrliš svet
Da razdvojiš plućna krila da tu uđem
I najlakše dišem.
Još jednom
Preživljavamo tvoje najveće košmare
Moje strahove
Drhtimo ispod pokrivača
Diramo otvorene rane
Posipamo so,
Iako peče
Dahom rashlađujemo sve boli.
Još jednom
Budim se kraj tebe
Misleći da bih sa tobom išla bilo gde
Bilo kad
Samo da zatražiš -
Uvek je jedna reč dovoljna za sve;
Na usne mi spuštaš krivu liniju
Da donesem sunce u tvoju jesen
Zato se još jednom
Divim elektricitetu
Naboju
Šta god da je ovo što struji između nas
Stvarajući utisak da smo samo jedno kraj drugog
Zapravo živi,
Sve ostalo je beznađe.
Volim ovu ljubav
Koja je više od ljubavi
Jer si postao moj dah
Jer nešto nestašno titra u grudima
Jer mislim
I sada da umrem
Bila bi to dobra smrt
Divan život
Jer je moja duša pronašla svoju.
Još jednom
Sedim sa tobom
U nekim od naših trenutaka smrznutih u sećanju
I mislim da ti ne možeš da mi nedostaješ
Jer si deo moje DNK
Strujiš kroz mene dok pišem pesme
Uzburkavaš krv
Sklanjaš tmurne oblake sa mojih misli
Otvaraš mi srce;
Hiljadu leptira poleti
Svaki sa tvojom šarom -
Zbog tebe
Nešto predivno šaljem svetu,
Zbog tebe
Nikad neću biti sama
Jer si u meni.
Još jednom
Želim da vratim Dan
Podignem slušalicu i pozovem
Da čujem tvoj ozbiljan glas
Koji mi kaže
"Ne budi neozbiljna
Usredsredi se"
I mesto oblaka kojim hodam
Da stopalima dotaknem tvoju zemlju
Pustim koren
Da sve miriše na jasmin
I u tom impulsu koji se šalje
Kažem koliko te volim
Jer više za to prilika neću imati;
Oduvek je bilo
Da imam reči, ali ne tebe
Ili
Tebe i vekovnu tišinu u glavi
Oduvek je
Ili reči ili ti -
Znaj, tebe bih uvek izabrala
Ali bilo je suđeno
Da idem sredinom.
Zbog tebe niču reči
Pa te od reči svojih stvorim
I još jednom
Stojiš
Divan
Divan
Divan...
A, ja te zauvek imam
Bolje nego što će te imati
Bilo ko drugi.
I kao nekad
Još jednom stojiš ispred mene
Dečački nasmejan
Nimalo pritisnut godinama
Obavezama
Namerama
Predivno slobodan
Pulsirajuće živ
Pružaš ruke
Da zagrliš svet
Da razdvojiš plućna krila da tu uđem
I najlakše dišem.
Još jednom
Preživljavamo tvoje najveće košmare
Moje strahove
Drhtimo ispod pokrivača
Diramo otvorene rane
Posipamo so,
Iako peče
Dahom rashlađujemo sve boli.
Još jednom
Budim se kraj tebe
Misleći da bih sa tobom išla bilo gde
Bilo kad
Samo da zatražiš -
Uvek je jedna reč dovoljna za sve;
Na usne mi spuštaš krivu liniju
Da donesem sunce u tvoju jesen
Zato se još jednom
Divim elektricitetu
Naboju
Šta god da je ovo što struji između nas
Stvarajući utisak da smo samo jedno kraj drugog
Zapravo živi,
Sve ostalo je beznađe.
Volim ovu ljubav
Koja je više od ljubavi
Jer si postao moj dah
Jer nešto nestašno titra u grudima
Jer mislim
I sada da umrem
Bila bi to dobra smrt
Divan život
Jer je moja duša pronašla svoju.
Još jednom
Sedim sa tobom
U nekim od naših trenutaka smrznutih u sećanju
I mislim da ti ne možeš da mi nedostaješ
Jer si deo moje DNK
Strujiš kroz mene dok pišem pesme
Uzburkavaš krv
Sklanjaš tmurne oblake sa mojih misli
Otvaraš mi srce;
Hiljadu leptira poleti
Svaki sa tvojom šarom -
Zbog tebe
Nešto predivno šaljem svetu,
Zbog tebe
Nikad neću biti sama
Jer si u meni.
Još jednom
Želim da vratim Dan
Podignem slušalicu i pozovem
Da čujem tvoj ozbiljan glas
Koji mi kaže
"Ne budi neozbiljna
Usredsredi se"
I mesto oblaka kojim hodam
Da stopalima dotaknem tvoju zemlju
Pustim koren
Da sve miriše na jasmin
I u tom impulsu koji se šalje
Kažem koliko te volim
Jer više za to prilika neću imati;
Oduvek je bilo
Da imam reči, ali ne tebe
Ili
Tebe i vekovnu tišinu u glavi
Oduvek je
Ili reči ili ti -
Znaj, tebe bih uvek izabrala
Ali bilo je suđeno
Da idem sredinom.
Zbog tebe niču reči
Pa te od reči svojih stvorim
I još jednom
Stojiš
Divan
Divan
Divan...
A, ja te zauvek imam
Bolje nego što će te imati
Bilo ko drugi.
Ivana Jovanović
Нема коментара:
Постави коментар