Antonija Dabižljević: A ko vam je kriv?

0 Comments
A ko vam je kriv što ste džangrizavi i mali tmurni i sami ne koristite vedra neba sate i minute vetrove za jedra bledi i kivni mrtvi a živi bogu krivi srljate u mulj tu pravite zvezde maštate a ne padate dišete otrove a ko vam je kriv što padate na lošu narav što vam put nije stvaran što ne znate da pružite što ružite i ližete šaku emocija rasutu po podu saplićete se u hodu što od vas odu i što nemate sebe što vam oči gledaju obrise blede što verujete više drugima sami sebe sputavate kažete sudbina a ko vam je kriv što niste zadovoljni sobom treba vam ovo ono i opet niste srećni odlazite bez reči bežite od reči istine o sreći loše je što znate šta je dobro a treba vam gore očekujete bolje a ne treba vam bolje što ste bez volje imalo volje za dodirom iskrenim i malim nebom plavim gubite razum zureċi u prazno verujete u lažno mrzite sve za stalno a ko vam je kriv što izneveriste obmanuste i prevariste što odoše jer ne pružiste nista sem šaku površnosti i otrcanog tela gadna tela hladna a ne vrela a ko vam je kriv što birate pogrešne loše ozloglašene manipulativne prazne i sebične bezlične i nedorečene ko vam je kriv što ne znate za smeh suze sladak greh prazne šake pune nežnosti zagrljaje od večnosti i da se date kada osećate nešto ono nešto vredno što u život dodje jednom pravite vudu lutke ne živite za trenutke i za jedan pogled dan kad on dodje ona dođe nasloni glavu ljubi da prodje pokaže rane zaceli rane i sve stane bez obmane a ko vam je kriv što ste džangrizavi i mali na ravnome pali a ko vam je kriv sem duše i vas samih.

Нема коментара:

Постави коментар