Treba mi neko da me laže,
a ja da na oba oka zažmurim,
kad spusti mi poljubac na kapke.
a ja da na oba oka zažmurim,
kad spusti mi poljubac na kapke.
Treba mi neko da me prevede preko vode,
dok žednim kao posle subotnje večeri,
da se u ponoć pretvori u nemilosrdnu zvijer,
dok žednim kao posle subotnje večeri,
da se u ponoć pretvori u nemilosrdnu zvijer,
Treba mi neko ko će mi pokvariti bajku,
da me pusti da čekam na promaji,
odjevena u svilu.
Treba mi neko da pritisne moje kočnice,
da postavi brane,
da lupi šakom o sto,
da nestane prašina prošlosti,
neko pored koga ću zaboraviti kako se zovem,
pored koga ću se ponovo roditi,
kao feniks iz tuđeg pepela,
kojim sam zatočena vjekovima.
Traži se jedna violina na kojoj ću da sviram
onako kako on pjeva,
onaj koga noćima kao omađijana snivam,
onaj o kome ne mogu pisati,
jer pišem samo o onome što znam,
moja je mašta na izdahu,
treba mi pero koje će da je zagolica.
Нема коментара:
Постави коментар