U mojoj glavi Beograđanke su srećne žene. Možda ne uvek dovoljno ostvarene, dovoljno voljene, dovoljno stabilne, dovoljno osvešćene, dovoljno pronicljive, ali na kraju dana - srećne su. Ne zbog toga što ovde imaju mnogo razloga za sreću, pa čak ni zbog toga što su odlučile da budu srećne, već zbog toga što su žene na našim prostorima naučene i naviknute da poimaju sreću na svoj način, nezavisno od prilika, vremena, vlasti, (ne)imućnosti i problema. To su naše majke, to su naše sestre, tetke, bake, to smo mi - zahvalne na zajedništvu, jedne na drugima, i u vreme inflacije, i u vreme rata, i u vreme nestašice. Sa osmehom, stiskom ruke, nepokolebljivom istrajnošću, izdržljivošću i verom u bolje sutra. Snažnije od svih nepogoda ovog univerzuma.
Tako smo i preživele. Tako i preživljavamo.
I Beograđanke, i Zagrepčanke, i Podgoričanke, i Novosađanke, i Riječanke...
Igor Marojević, pisac knjige ''Beograđanke'', ne bi se složio sa mnom. On nas uvodi u živote žena koje su, većinom, izgubljene, potištene, razočarane, ozlojađene, nesigurne. Kolokvijalnim stilom, u prvom licu ženskog roda, iscrpno i uverljivo, pisac gradi osam ženskih likova (različitih godina, profesija, okolnosti), sa ciljem da ovo bude ''knjiga o drugačijim ženama'', ali i da ne iziskuje ''hepi end''. Iako sadržajno nisu povezane, priče se nadovezuju jedna na drugu nekom nevidljivom niti, dok se različita osećanja i poente smenjuju, prepliću i dopunjuju.
Naslovi Muška priča, Igrica, Filozofija za svakog, Poslednji Filipsov model, Unutra, Prodavnica poklona, Dvadeset pet godina ljubavi, Sivi komplet, navode na razmišljanje o tome koliko smo određeni, obeleženi i zarobljeni događajima iz detinjstva, tokom odrastanja i života, koliko tuđih odluka i sudbina nosimo na svojim plećima, koliko tuđih uverenja i opsesija živimo, koliko čeznemo, gubimo i praštamo. Marojević se neustrašivo poigrao sa tabuima, fenomenima 21. veka, novim i starim modelima ponašanja koji nas okružuju. Bunt, zgroženost, seta, bes, saosećajnost i tiha radost - osećanja su kojima pisac vešto prožima čitaoce ove knjige.
''Beograđankama'' nedostaju one žene koje su samosvesne, voljene, mudre, uspešne, samouverene, stabilne, slobodne, srećne i sve to zajedno, jer knjiga koja nosi jedan opšti naziv ''Beograđanke'', navodi na misao da ćemo se u njoj susresti sa prototipovima Beograđanki, te obavezuje da izađemo iz svog okruženja, iz svoje ''realnosti'', percepcije, subjektivnosti i pogledamo šire, više i dublje. Predstaviti obe strane krajnosti - kako bi priča bila zaokružena i potpuna. Jer žene u Beogradu, u Srbiji, na Balkanu i jesu opoziti, protivrečnosti, suprotnosti. Njihova realnost nije jednostrana.
Ova knjiga će vas navesti na razmišljanje, probuditi u vama široki spektar emocija, otvoriti mnoga pitanja, upoznati vas sa sličnima i različitima, a možda učiniti i da se prepoznate, preispitate i osvestite. Sigurno je da će vas inspirisati, jer - svaka knjiga je iskustvo više.
#umetnost i kultura
insp.
Tako smo i preživele. Tako i preživljavamo.
I Beograđanke, i Zagrepčanke, i Podgoričanke, i Novosađanke, i Riječanke...
Igor Marojević, pisac knjige ''Beograđanke'', ne bi se složio sa mnom. On nas uvodi u živote žena koje su, većinom, izgubljene, potištene, razočarane, ozlojađene, nesigurne. Kolokvijalnim stilom, u prvom licu ženskog roda, iscrpno i uverljivo, pisac gradi osam ženskih likova (različitih godina, profesija, okolnosti), sa ciljem da ovo bude ''knjiga o drugačijim ženama'', ali i da ne iziskuje ''hepi end''. Iako sadržajno nisu povezane, priče se nadovezuju jedna na drugu nekom nevidljivom niti, dok se različita osećanja i poente smenjuju, prepliću i dopunjuju.
Naslovi Muška priča, Igrica, Filozofija za svakog, Poslednji Filipsov model, Unutra, Prodavnica poklona, Dvadeset pet godina ljubavi, Sivi komplet, navode na razmišljanje o tome koliko smo određeni, obeleženi i zarobljeni događajima iz detinjstva, tokom odrastanja i života, koliko tuđih odluka i sudbina nosimo na svojim plećima, koliko tuđih uverenja i opsesija živimo, koliko čeznemo, gubimo i praštamo. Marojević se neustrašivo poigrao sa tabuima, fenomenima 21. veka, novim i starim modelima ponašanja koji nas okružuju. Bunt, zgroženost, seta, bes, saosećajnost i tiha radost - osećanja su kojima pisac vešto prožima čitaoce ove knjige.
''Beograđankama'' nedostaju one žene koje su samosvesne, voljene, mudre, uspešne, samouverene, stabilne, slobodne, srećne i sve to zajedno, jer knjiga koja nosi jedan opšti naziv ''Beograđanke'', navodi na misao da ćemo se u njoj susresti sa prototipovima Beograđanki, te obavezuje da izađemo iz svog okruženja, iz svoje ''realnosti'', percepcije, subjektivnosti i pogledamo šire, više i dublje. Predstaviti obe strane krajnosti - kako bi priča bila zaokružena i potpuna. Jer žene u Beogradu, u Srbiji, na Balkanu i jesu opoziti, protivrečnosti, suprotnosti. Njihova realnost nije jednostrana.
Ova knjiga će vas navesti na razmišljanje, probuditi u vama široki spektar emocija, otvoriti mnoga pitanja, upoznati vas sa sličnima i različitima, a možda učiniti i da se prepoznate, preispitate i osvestite. Sigurno je da će vas inspirisati, jer - svaka knjiga je iskustvo više.
Tara Đukić
#umetnost i kultura
insp.
Нема коментара:
Постави коментар