Poezija koja se ne zaboravlja: Kad Crnjanski piše Andriću i Andrić Crnjanskom

0 Comments

Eterizam              
(Drugu Ivi Andriću)

 Moja je bajka:
da se u snu dok se spava
dobra čine, i da ništa
nije java.
Nismo znali a imali smo
čedo u daljini.

Rekao sam ti cvet jedan lak
ispuniće tvoje misli.
Sve osmehe koji su od bola svisli,
sačuvaće zrak
negde u daljini.

O ničeg nek' te nije žao.
Zato sam ti tu misao dao
tužnoj goloj i beloj,
neveseloj.
Gledaj u jesen mirno,
kako se gubi dan
i ljubi.

Blago kao jedno zvono
da zazvoni u daljini
mišlju tom sam te dodirno.
Miloš Crnjanski

 M.C.
(Milošu Crnjanskom)

 Ostarićemo, što od godina što burna života,
i smirićemo se i protiv volje;
to ne znači da ćemo biti "razočarani"
- Bože sačuvaj! - i nositi
demonstrativno "časne sedine".

Ne, tek, tako, biće nam draže mesto kraj prozora
i stišan razgovor;
doživljaje će zameniti sećanja,
i volićemo malo odviše knjige i slike
na kojim drugi neće moći bogzna šta da vide.

Ostarićemo, dabome, al' to je daleko.
Sada i još za dugo, volja da se
srdimo, volimo, grdimo, burno lomimo,
svuda kod ljudi otpor i raspre izazivamo,
tugu kod svojih.

I u svemu tome često pomislim,
ne bez neke nežnosti sa samim sobom:
ostarićemo.
T.J. ako nas opet neka ognjena šimera
pre vremena ne odnese do đavola.
Ivo Andrić

Нема коментара:

Постави коментар