Hajdemo, Maks!
Daleko odavde!
Gde ljudi ne znaju da postoji vreme i mesto.
Gde će sati kucati samo za nas,
a mi ćemo im vraćati kazaljke unazad.
Hajdemo negde gde nisi sam i nisam sama.
Tamo na moru, gde talasi odnose sve naše
probleme, a donose nova jutra.
Tamo gde postoje velike plantaže kafe, jer ih voliš,
a ja volim tebe.
Hajdemo, Maks!
Idemo tamo gde niko ne poznaje našu prošlost i niko nam ne sudi što se znamo.
Idemo tamo gde će naš dom biti samo naš i gde ćemo se smejati toliko glasno da nas čuju i u ovoj zemlji gde smo sada.
Otići ćemo i do Havaja, svratićemo do Atine, a onda ćemo zastati kod Pariza da i tamo ostavimo po koji san.
Hajdemo, Maks!
Ostvarićemo te snove ako dovoljno veruješ u njih, ne budi lenj!
Deca su zrele osobe u odraslom telu.
Čuvaćemo tamo jedno malo mače i ponekog psa..
Možda i još nešto.
Lajaćemo na zvezde i pomerati granice.
Mrzeće nas zbog toga.
Popićemo sve kafe ovog sveta i napićemo se,
Toliko da sve ovo ne bude samo zamisao.
Hajdemo, Maks!