Umetnik i režiser Jozef Ernst pozabavio se našom nesposobnosti u 21. veku - da se ''ugasimo''. Mobilni telefoni koji se ne ispuštaju iz ruku, ekrani koji su preplavljeni informacijama, navode nas da im se sve opsesivnije vraćamo i p(r)atimo svaku novost vezanu za svet oko nas.
U svetu koji uviđa lažnu vest kao legitimni fenomen, koliko ono što čitamo ostaje vredno, svrsishodno i verodostojno?
Na ovaj apsurd Ernst je odgovorio izmenjenim izgledom tabloida i naslovnih strana, (p)ostavljajući praznine umesto vesti i članaka. Jozef kaže da je sve što nam na ekranima i naslovnim stranama treba je: ništa. Jedno veliko - ništa. Zamislite da danas ugledate prazne novine, tabloide, magazine, vesti. Jozef tvrdi da bismo osetili jedno veliko olakšanje i da je to sve što nam je, u sadašnjem trenutku, potrebno. Manje vesti koje nam se svakog dana ''serviraju'' donosi više mira, manje stresa, opterećenja, obeshrabrenja i negativne energije, jer je novinarstvo danas fokusirano na sve uništene, obezvrednjene, neetičke, ojađene i mračne sfere života. Lažne, promašene vrednosti, malograđanstvo i čovekova obeščašćenost u centru su interesovanja savremenog novinarstva. Samo je loša vest postala vest vredna objave i putem takve novinarske politike stvara se jednostrana slika sveta u kojoj je situacija krajnje beznadežna. A beznadežan je i bestidan čin kojim se takva slika propagira.
Novinari deluju kao izvrsni licemeri. Kritikuju epidemiju kojom su nas upravo oni zarazili. Zbog toga je u svetu u kome sve čemu se pridaje pažnja postaje jače, veće i raširenije, ćutnja najmudriji odgovor.
Ernst je u svom postupku radikalan - na cenzuru svih novina gleda kao na neminovnost. Projekat predstavlja utopijsku situaciju - svakog dana pred nama se ponavljaju redovi i redovi koji neprestano šire traumu i sukob širom sveta. Serijom fotografija novina koje prikazuju ''ništa'', Jozef je osmislio, te napravio simboličnu i fantastičnu kritiku savremenog novinarstva, koja navodi na razmišljanje.
Zatvorite novine, izađite na topao, letnji vazduh sa svojim prijateljima i učinite danas nešto korisno, opuštajuće i lepo za svoju dušu.
U svetu koji uviđa lažnu vest kao legitimni fenomen, koliko ono što čitamo ostaje vredno, svrsishodno i verodostojno?
Na ovaj apsurd Ernst je odgovorio izmenjenim izgledom tabloida i naslovnih strana, (p)ostavljajući praznine umesto vesti i članaka. Jozef kaže da je sve što nam na ekranima i naslovnim stranama treba je: ništa. Jedno veliko - ništa. Zamislite da danas ugledate prazne novine, tabloide, magazine, vesti. Jozef tvrdi da bismo osetili jedno veliko olakšanje i da je to sve što nam je, u sadašnjem trenutku, potrebno. Manje vesti koje nam se svakog dana ''serviraju'' donosi više mira, manje stresa, opterećenja, obeshrabrenja i negativne energije, jer je novinarstvo danas fokusirano na sve uništene, obezvrednjene, neetičke, ojađene i mračne sfere života. Lažne, promašene vrednosti, malograđanstvo i čovekova obeščašćenost u centru su interesovanja savremenog novinarstva. Samo je loša vest postala vest vredna objave i putem takve novinarske politike stvara se jednostrana slika sveta u kojoj je situacija krajnje beznadežna. A beznadežan je i bestidan čin kojim se takva slika propagira.
Novinari deluju kao izvrsni licemeri. Kritikuju epidemiju kojom su nas upravo oni zarazili. Zbog toga je u svetu u kome sve čemu se pridaje pažnja postaje jače, veće i raširenije, ćutnja najmudriji odgovor.
Ernst je u svom postupku radikalan - na cenzuru svih novina gleda kao na neminovnost. Projekat predstavlja utopijsku situaciju - svakog dana pred nama se ponavljaju redovi i redovi koji neprestano šire traumu i sukob širom sveta. Serijom fotografija novina koje prikazuju ''ništa'', Jozef je osmislio, te napravio simboličnu i fantastičnu kritiku savremenog novinarstva, koja navodi na razmišljanje.
Zatvorite novine, izađite na topao, letnji vazduh sa svojim prijateljima i učinite danas nešto korisno, opuštajuće i lepo za svoju dušu.
Tara Đukić
insp.
Нема коментара:
Постави коментар