Djevojčice,
Skini taj crveni karmin
I otri ajlajner što se slijeva
Niz blijedo lice.
On neće doći.
Djevojčice, skini crveni lak,
Ta, za koga se, dovraga, spremaš?
Svuci crvenu haljinu,
Loše ti stoji uz ideju
Da će možda doći.
Jer neće.
Djevojčice, ne duri se
I ne diži prćasti nosić u visine.
Ne čekaj, odvažno, pisamce na displeju.
Ne, kunem se da te ne lažem.
Večeras neće doći.
I ne gledaj me prozirnim pogledom
Bespomoćna djevojčice!
Dragi ljudi ponekad odu, znaš?
Skrati te crvene krajeve na kosi
Ispucaloj od čekanja.
Od davanja vremena vremenu.
I svuci crvenu haljinu.
I skini crveni ruž.
I sakrij crvene nokte.
Večeras nemaš kome biti lijepa.
Djevojčice, odvrni stari rok,
Obuci široku očevu majicu
I staru, tranjavu pidžamu.
Pokupi kosu u punđu
I plači.
Znaš, to ne boli.
Znaš, to nekad tako treba.
Pa sjutra blistaj u toj haljini.
Sjutra grebi tim noktima.
Sjutra ljubi tim usnama.
I oprosti.
I smij se.
I neće boljeti.
Ali večeras neće doći.
Večeras ti neće ni poslati poruku.
Inadžija je to.
Prkos mu omču plete.
Djevojčice, nedostaje ti večeras.
Znam.
Ali možda i ti njemu
U zavijutku zadnje želje
I maštanja
Nedostaješ.
Нема коментара:
Постави коментар