Psiholog: Bojana Obradović, savetovalište ''Entera''
Odavno smo zapazali da kada naša maštanja postanu očekivanja, to može dovesti do problema. Od onih u komunikaciji, preko unutrašnjih konflikta i bolnih osećanja, do promene postojećih odnosa, ciljeva, stilova života na destruktivne načine.
Odavno smo zapazali da kada naša maštanja postanu očekivanja, to može dovesti do problema. Od onih u komunikaciji, preko unutrašnjih konflikta i bolnih osećanja, do promene postojećih odnosa, ciljeva, stilova života na destruktivne načine.
Bez maštanja ne bi bilo ni pokretačke energije. Maštanje
može biti dobra forma vizuelizacije koja nam pomaže da ostvarimo cilj, da mu
neumorno stremimo i ne odustajemo kad se pojave prepreke. Ona ideja o nagradi
na kraju puta, ili onom velikom "aha" otkriću, pomažu nam da
tolerišemo neprijatnost, frustraciju dok idemo ka cilju, da se u ovde i sada
odričemo zarad onog u budućnosti.
Napomenula bih da ovde ne mislim na nezdravo odricanje.
Volim život! I zato se odričem mnogo čega u umerenim količinama. To znači da se
odričem da stalno jedem nezdravo, ali znam da uživam i u nezdravoj hrani i piću
s vremena na vreme. Odričem se i dela svog slobodnog vremena i poklanjam ga
volontiranju. Odričem se letovanja svake godine da bih zimi bila tamo gde je
leto. I tako dalje... To ne znači da idem u ekstremne forme bilo čega, jer su
iste nezdrave.
Odricanje u sada i ovde zarad cilja u budućnosti zovemo
dugoročni hedonizam. Skloniji su mu oni koji su umeli u detinjstvu da budu
strpljivi i da odlože zadovoljstvo. Odnosno, razvili su dobru toleranciju na
frustraciju. Začudili biste se koliko ljudi zapravo izbegava da oseća
neprijatnost! Učiniće svašta da je izbegnu. Međutim, najčešće izbegavanje iste
dovodi do još veće neprijatnosti.
Kakve veze imaju maštanja, očekivanja, i podnošenje
neprijatnosti?
Kao što rekoh, maštanja su dobra. Po meni, na taj način se
naš mozak kreativno izražava. Međutim, kada maštanja prerastu u očekivanja,
onda nastaje problem. Očekivanja su više od želje. Ona su zahtev da se
nešto desi ili ne desi.
"Očekivala sam da će se on prvi javiti",
"Očekivao sam da će mi dati povišiću", "Očekivala sam da mi reći
istinu!", "Očekivao sam da će mene zaposliti", "Ni u snu ne
bih očekivala da mi ovo uradiš!", "Očekivala sam da uvek budeš tu za
mene!"
Sama po sebi, očekivanja najčešće i nisu toliko
problematična, koliko neznanje druge strane o njihovom postojanju. Kada radim
sa parovima, ili individualnu terapiju, uvek pitam da su ikada saopštili svoje
potrebe i želje drugoj strani. Skoro uvek odgovor je: NE. Dakle, još jednom, očekivali
su da im drugi čitaju misli.
Zašto ljudi ne govore o tome šta očekuju?
- plaše se bi mogli biti odbijeni
- plaše se bi mogli biti ostavljeni
- plaše se da može doći do svađe, odnosno konflikta
- plaše se sebe, odnosno ako ne dobiju ono što žele nisu sigurni da će imati snage da prekinu odnos ili daju otkaz
- plaše se da će druga strana smatrati da nemaju pravo na to što traže
- smatraju da ako su voljeni/poštovani, druga strana će i sama znati šta treba da uradi
Već počinjem da pevušim "nemoj srećo, nemoj
danas". Prvo, ako se nečeg plašite, radite na tome. Drugo, nemojte, molim
Vas, davati ljudima moći koje nemaju. Ako nešto želite, to i tražite. Samo ne
očekujte i ne durite se kada to ne dobijete. Više puta sam pisala o tome da jezik ljubavi nije isti kod svih ljudi, da ljudi mogu biti u različitim
raspoloženjima, i da je nedostatak komunikacije jedan od najvećih pokretača
nesporazuma.
Pored očekivanja, druge forme (samo)uništenja su:
- preterano negativno razmišljanje,
- fokusiranja samo na ono što je loše,
- inaćenje,
- durenje bez objašnjenja,
- kažnjavanje bez objašnjenja,
- ćutanje,
- ignorisanje,
- pasivno-agresivno ponašanje,
- agresivno ponašanje,
- povlačenje
- uskraćivanje
Primer:
Mladić voli svoju devojku, duže vreme su zajedno, i uskoro
ih očekuje zajednički život. Međutim, njihov seksualni život je po njemu
previše smeran, jednoličan i ustaljen. Često mašta o tome kako bi se to moglo
popraviti. Umesto da otvoreno i konstruktivno razgovara o tome sa njom, on
očekuje da će vremenom ona sama shvatiti da nešto treba da promeni. Kako se to
ne dešava, on joj suptilno stavlja do znanja šta želi, ali kako ni to ne dovodi
do željenih rezultata, on počinje sve češće da se svađa sa njom oko sitnica, da
se fokusira na ono što mu se ne sviđa kod nje, uskraćuje joj seks, i emotivno
se distancira od nje. Devojka je zbunjena jer ne zna šta se dogodilo. Na
terapiji, otkrivamo da on i inače ima problem sa direktnim izražavanjem svojih
potreba jer je u detinjstvu više puta bio izneveren od strane roditelja koji su
mu često obećavali više vremena sa njim i poklona, te je stvorio rečenicu
"lepo obećanje, ludom radovanje",što je dovelo do toga da se on retko
ili nikada ne odlučuje na izgovaranje onog što želi kako bi izbegao da bude
razočaran. Duboko u sebi on očekuje da voljena osoba prepozna sama njegove
potrebe ako je ljubav prava. Pored toga, neprijatno mu je da pokreće bilo kakve
razgovore koji bi mogli prerasti u diskusiju ili svađu. Devojka, sa druge
strane, je bila uplašena da je on više ne voli i da je uradila nešto pogrešno.
Ne znajući razlog za promenu njegovog ponašanja prema njoj, uskraćivanje
seksualnog odnosa je interpretirala kao gubitak zainteresovanosti i
privlačnosti, što je pojačalo njene strahove o raskidu. Terapijski proces je
uključivao promenu nezdravih osećanja i disfunkcionalih ponašanja kod oboje,
treninga asertivnosti kako bi naučili da izražavaju svoje želje, ali i kada su
povređeni, što je rezultiralo otvorenom komunikacijom o seksualnim željama za
koje se ispostavilo da zapravo nisu problem i da je devojka želela promenu, ali
se bojala da će mladić pomisliti nešto ružno o njoj ako budu slobodniji.
Dakle, kada svoja maštanja pretvorite u očekivanja,
zapitajte se:
- Da li ja samo želim da se to desi ili se to mora desiti?
- Da li bih volela da mi se to ne desi ili mi se to ne sme desiti?
- Da li će biti užasno ako se to desi odnosno ne desi, ili samo loše?
- Da li mogu da podnesem ako mi se to ne desi?
- Da li će moj život manje vredeti ako mi se to ne desi?
- Da li drugi manje vrede ako mi ne ispune želje?
- Da li je svet/univerzum dužan da ispuni moje želje?
- Da li su moje želje samo u mojoj glavi ili sam ih saopštila i drugima?
Dala sam Vam neke smernice kako ne pretvoriti maštanja u
očekivanja. Očekivanja vode u bes, depresiju, paniku, povređenost, ljubomoru.
Želje i maštanja vode u ljutnju, tugu, nezadovoljstvo, bol. Naravno da će nas
boleti ako nas ne voli neko koga mi volimo, ako ne upišemo željeni fakultet,
ako izgubimo posao koji želimo. Ali, vremenom oporavićemo se od gubitka. Nećemo
odustati od cilja, promenićemo plan.
I, ko je maštanjima dozvolio da se pretvore u očekivanja?
Vi. Dakle, Vi imate moć da ih opet promenite. Radite na
tome. Život nije toliko komplikovan, koliko mi umemo da ga zakomplikujemo sami.
Bojana Obradović je 2013. godine pokrenula prvo besplatno online savetovalište za studente, u okviru projekta Pričajmo o tome (www.pricajmootome.rs). Pored savetovališta za studente, svi građani mogu besplatno prisustvovati radionicama i predavanjima. Za sve dodatne informacije javite se na mail: bojana.obradovic7@gmail.com
Bojana Obradović je 2013. godine pokrenula prvo besplatno online savetovalište za studente, u okviru projekta Pričajmo o tome (www.pricajmootome.rs). Pored savetovališta za studente, svi građani mogu besplatno prisustvovati radionicama i predavanjima. Za sve dodatne informacije javite se na mail: bojana.obradovic7@gmail.com
- psihologija
Нема коментара:
Постави коментар