Idilični spisi slobode: Znam da razmišljaš da ćeš možda nekoga više voleti

Znam, eto, da razmišljaš da ćeš možda nekoga više voleti
Ali postoji jedan, kome si vrednija od svemira.
Koji bi da s tobom najtiše govori.
I da rugajući se pravilima, prepliva okean.
Strast je lice sitosti, podanik sam ljubavi.
Ne želim telo, niti niske pobude, samo tvoje oči, lampione raja.
Imam dovoljno velika ramena, da te na njima ponesem i pobedonosno otplešem sve tvoje hirove.
Vrhovni sam vođa svih kaldrma i nanula, u njima su zapisani ritmovi najvećih ljubavnih zanosa.
Zanosa istinske slobode.

Znaš, u opasnosti si, jer snove kojim te pokrivam, žele svi.
Nama je predat na dar suživot osveštan mirisnim tamjanom pobedonosnih suza,
Koje se rastaču u sobi od bisernog pokrivača,
Namerno ostavljenog u oklopu,
Da zaštiti od iznenadnih padova.
Današnjica bi da bude zaštićena od premora sutrašnjice.
Budi tu kad izmučene moje nade pokleknu i sudare se sa novim danom.
Galebe od zagrljaja tkan,
Moj si svet od vere stvoren.
Budi uvek tu, muzo rečju satkana.

Milan Gajić


Нема коментара:

Постави коментар