Odlomci iz knjige ''Buđenje svesti''

Je li stvar u odricanju?

Svaki put kada se nečega odričete, postajete
ovisni o predmetu odricanja. Što kažete na to?
Postajete ovisni. Čega se odričete? Svaki put kada
se nečega odričete, postajete trajno vezani za
predmet svoga odricanja. Neki indijski guru
jednom je prigodom rekao: »Svaki put kada mi
prostitutka dođe na razgovor, ona neprestano
govori samo o Bogu. No, isto tako kada
razgovaram sa svećenikom, on priča samo o
seksu.« Dakle, kada se nečega odričete, samo se još
više vežete, i to zauvijek. Kada se protiv nečega
borite, to vas trajno zarobljava. Sve dok se borite
protiv nečega, dajete mu moć, i to upravo onoliko
moći koliko energije ulažete u borbu.
Ovo uključuje komunizam i sve druge vrste
ovisnosti. Postajete ovisni o svojim demonima jer
im tako žestokim suprotstavljanjem zapravo dajete
snagu. Zar vam to još nitko nije rekao? Kada se
odričete, vi se vežete. Jedini je način da to
razrešite je da to prozrete. Shvatite pravu
vrednost onoga što tako grčevito držite, a čega se
želite osloboditi, i nećete se više morati odricati,
ono će vam jednostavno iskliznuti iz ruku.
Naravno, ako to ne spoznate, ako i dalje budete
zaluđeni uverenjem da ne možete biti sretni bez
predmeta svoje zavisnosti, nikada ih se nećete
osloboditi. Ono čemu vas takozvana duhovnost
pokušava naučiti - žrtvovanju, odricanju od stvari -
nije ono što bi trebalo učiniti. To je beskorisno. Vi
još uvijek spavate. Trebalo bi vam pomoći shvatiti,
shvatiti i spoznati. Kada biste shvatili, nestalo bi i
želje. To je još jedan od načina na koji vam mogu
reći: ako se probudite, jednostavno će nestati želje

za zavisnostima.

Samoposmatranje

Ljudi vam mogu pomoći samo utoliko što će
zajedno s vama preispitivati vaše zamisli. Ako ste
spremni slušati, ako ste spremni čuti tuđe
mišljenje, to vam može pomoći. Međutim, mora
vam biti jasno da vam niko ne može pomoći u
razumevanju sebe samoga. Što je najbitnije što
morate učiniti? To je samopromatranje. Tu ste
prepušteni sami sebi. Ne mogu vam čak ni
pokazati pravi način, poučiti vas tehnici, jer u
trenutku kada prihvatite nečiju tehniku, opet ste
programirani. Samopromatranje, praćenje i
uočavanje sebe - to je bitno. To nije isto što i biti
zaokupljen sobom jer onda se brinete za sebe,
bavite se sobom. Što je onda samopromatranje? To
je kada promatrate sve unutar sebe, sve izvan sebe,
s određene udaljenosti, kao da se događa nekom
drugom. Što to znači? Znači da se ne doživljavate
osobno i da ne doživljavate lično sve ono što
vam se događa. Posmatrajte stvari koje vam se
događaju kao da nemaju baš nikakve veze s vama.
Svi vaši strahovi i sve vaše patnje u vreme
depresije prouzrokovane su time što se s njima
poistovećujete. Kažete: »Ja sam depresivan.« To
nije tačno. Vi niste depresivni. Zapravo biste trebali
reći: »Trenutno prolazim kroz iskustvo
depresije.« Nikako ne: »Ja sam depresivan.« Vi
niste vaša depresija. To je samo varka vašeg uma,
zabluda. Sami ste sebe zavarali i uverili, iako
nesvesno, da ste vi vaša depresija, da ste vi vaš
strah, da ste radost i užitak koji proživljavate. »Ja
sam ushićen.«
Vi nikako niste ushićeni. Ushit je možda
trenutno deo vašega raspoloženja, ali nakon
nekog vremena on će sigurno proći, on nije trajan,
nikada ne traje, stalno se mijenja. Oblaci dolaze i
prolaze: neki su crni, a neki beli; neki su veliki, a
neki mali. Ako pratimo analogiju oblaka, vi ćete
biti nebo. Promatrajte oblake. Vi ste pasivan i
nepristran promatrač. Mnogima od vas ovo je
začuđujuće. To je dio zapadnjačke kulture. Ne
mešajte se. Nemojte uvek nastojati nešto
popraviti. Gledajte! Promatrajte!
Nevolja je u tome što su ljudi previše
zaokupljeni popravljanjem onoga što ne razumeju.
Stalno nešto popravljamo, zar ne? Nikada nam
pritom nije palo na pamet da neke stvari možda ne
treba popraviti. Stvarno, ne treba ih popraviti. To je
čista zabluda. Treba ih samo razumeti. Ako budete
razumeli, stvari će se promeniti.


psihologija