26/05/2015 02.03 ONA
Ja čak i ne znam gde si. Ne znam ni da li si
stvaran, jer iako sam te možda već srela, mislim da te neću prepoznati kada
budem ugledala tvoj lik. Ali hoću prepoznati tvoju dušu, jer telo je samo njena
maska, gard, koje ćeš preda mnom zbaciti.
Prikrivanju će doći kraj. Od tog trena nastupiće
uzajamnost, suočavanje sa skoro pa kompletnom integracijom, jer ipak potrebno
je zadržati nešto svoje, neku tajnu veštinu kojom ćemo na tren uteći, a onda
nam se ponovo vratiti.
Ponovo izgubljeni, pa nađeni.
Jer volela bih da me učiniš nepreglednom.
2.17 ON
Čuješ li me?
Čuješ li poziv k tebi u ovoj kasnoj noći?
Ne zovem te nikako drugačije, nego vibriranjem ove
mreže koja je na nas bačena, kako bi nas uvukli u čamac, a potom vratili u ove
talase koji će nas odneti sve dalje i dalje. Od svih, pa i od nas samih.
Da li ti to odgovara?
To što prepuštam plimi da nas nosi, a oseki da
nas izbaci na obalu? Što dopuštam taj teror Boga mora nad nama, Neptuna ili
Posejdona, svejedno je kome, jer želim da im pripadamo?
Morski talasi i odnose i donose, a u njima bih
želeo da utopim svaku svoju zamisao o tebi, sa tobom.
U meni nemirni valovi tuku, otkad mi se tvoj
čamac života umalo izgubio sa radara.
06/06/2015 1.44 ON
Slušaj me!
Ne mogu ti reći sve. Nikada možda neći imati ni
vremena da ti ispričam sve svoje priče. Makar ne one koje će učiniti da ti
zvučim kao gladijator, željan krvi i opstanka. Možda ne ni one u kojima sam
nipodoštavan do te granice da sam morao da molim da se obrati pažnja ne samo na
mene, već i na moje bližnje.
Da, bilo je teških, ali i veoma srećnih vremena,
ali neću imati kada da ti ih sve prepričam.
Dugo sam čekao ovaj trenutak. Ti kraj mene. Bilo
je, da, suviše tišine, suviše reči razmenjenih bez glasa. Treptaja očiju.
Širenja zenica od zadovoljstva.
Bilo je. Ali sad je trenutak da te osetim, čujem
kako dišeš. Želim da ovu prvu noć susreta provedemo u zagrljaju. Da te držim.
Da te njuškam, udišem miris tvoje kose.
Ne bih vodio ljubav s tobom ove noći. Samo bih
te obožavao. Da ti upiješ osećaj mog mesa na tvojoj koži. Da mi uzmeš dlan i
poljubiš ga, a onda bih te pomilovao po licu. Šapnuo koliko sam čeznuo za svim
ovim.
Dugo te očekujem...
 |
| ''Domestic'' by VASSO |
Volim ove naše kasnonoćne sastanke.
Nedogovorene, a ipak se odigravaju s vremena na vreme.
Umesto tebe, tu je jastuk, i zamišljam da su to
tvoje grudi, na koje položim glavu.
Zatim zamišljam kako mi prstima čačkaš kosu, a
to inače ne volim niti dopuštam da mi iko radi. Ti samo.
Volim ovaj osećaj kada samim udahom
mislim kako i ti udišeš, kako ti poklanjam poljubac na mestu gde je srce, koje
bih uvek da ljubim.
Oh, čudno je kako ti nekako i čujem glas, kako
se probija kao kroz memlu.
Glas ti nisam čula, čini mi se, čitavu večnost.
Pričaj mi.
Pevaj mi.
Smej mi se.
Zaspi tu, podamnom, dok se ja otapam i pretvaram
u retku supstancu, čiji katalizator konačno počinje da deluje.
05/07/2015 10.38 ONA
Postoji toliko toga što bih ti volela reći. Što
bih ti volela napisati. Toliko inspiracije. Želja. Neizrečenosti, nepotpunih
izjava ljubavi.
Nisi ono čemu težim, a opet ti se vraćam.
Opet, jer mi u misli svraćaš.
Ustvari, iz njih i ne izlaziš, jer si neko moje
pribežište.
Ima puno ovakvih tekstova, i koje sam čitala, i
koje sam pisala na temu šta bih volela s tobom, ali svi se svode na jedno:
volela bih tebe!
Možda jeste nepotpuno, ali ipak nešto jeste. I
ne tišti me kao pre šta je, jer nekako otkad smo ponovo tu, znam da sam to ja,
i da je to deo mene, da si i ti deo mene.
Možda si iluzionaran, ali neću te dirati. Nekako
sam to prihvatila, takvu sebe, i odjednom sam se, osetila jačom, potpunijom.
16/07/2015 ON
Hej, pa ti si tu! - uzviknuo sam.
Pa pogledaj me! Obrazloži zašto si se izgubila u
vremenu! I kako to da sam te ponovo našao, a da prethodno nisam ikoga pitao za
tebe? Jesi li htela da mi usadiš neku sumnju u tebe? I u šta je to trebalo da
posumnjam? Jesi li ipak svo ovo vreme bila iluzija, koja je iščezla kao pena
njenim otpijanjem s vrha krigle piva?
Već su prošli dani od mehursanja. I to ne samo
dani - godine! A znaš li šta je to mehurisanje? To ti je ona opna, providna,
koja kao da služi da te učini prividno sačinjenim radi trajanja, a jednim
dodirom nečijeg prsta se pretvaraš u raspuklotinu, i niko te neće više videti,
jer nijedan mehur nije isti.
I tako ispahneš.
Zato si i bežala svo ovo vreme, zar ne? Da, sada
shvatam. Ustuknula si da se tvoja opna ne bi ogrezla o kakvu površinu, a ja sam
već izašao iz nje. Znaš to. I znaš da ću ja rado biti taj kamen o koji ćeš se
spotaći. A zatim te i pridržati od daljeg pada.
04/08/2015 12.54 ONA
Verovaću ti. Ne zato što sam ti već jedanput
ukazala poverenje. Ne zbog nečeg što je bilo, ne tako davno, u nekoj dalekoj
zemlji u kojoj smo oboje živeli.
Verovaću ti, jer smo nekada bili jedno.
Saznala sam sve što se saznati može.
I i dalje te želim.
Sagledala sam sve statistike, grafikone, sve
tačke preseka, sve krive ponude, tražnje, i izveštaji ukazuju da si ti
ostvarivi cilj.
Sve moje tišine se stropoštavaju u jedan snop
zvuka.
Pođi sa mnom.
Možeš da me vodiš, a ja ću da te pratim.
Težim za tobom ujutru. Prva si mi misao.
Težim za tobom tokom dana, svakog časa.
Težim i za tobom uveče, pred spavanje, kada nisi
uz mene.
I puštam te, da budeš to što jesi.
Ne želim te drugačijeg.
Nastaviće se...
Nastaviće se...
Viktorija Ćirić
Prelepo. Prosto prelepe reci...
ОдговориИзбришихвала :)
ИзбришиNešto slično nisam odavno pročitala. Svaka Vam čast. Oduševljena sam, kao da ste iz mene izvadili sve što osećam i napisali to svojim rečima. Nadam se da ćete nastaviti sa pisanjem ovih pisama i željno ih očekujem! Želim Vam puuuuno sreće i divnih trenutaka u životu. :3
ОдговориИзбриши