Mili moj,

Pišem ti podugačko pismo, ali je vrlo važno da ga pročitaš. Ove godine, kada si otišao, morala sam češće da napuštam svoju ljušturu, da ujutru sanjiva započnem dan, da postajem ’’jedini odgovorni’’ za sve što kažem ili učinim, da uhvatim korak sa kolotečinom i da prestanem da se otimam činjenici da je vreme da odrastem. U početku sam se među ljudima osećala potpuno strano i neprihvaćeno, kao kada mladunče tigra ubace u divljinu sa gomilom nepoznatih tigrova, pustivši me da se sama izborim za svoju egzistenciju. Shvatila sam da moram da im budem što sličnija – ljudima, kako me ne bi osuđivali i kako bi me prihvatili. Ali, kako je moguće biti sličan baš svima njima, iskakati i preskakati u toliko tela i umova, i podređivati se baš svakom njihovom uverenju? Jesi li ti to primetio? Lepi su im samo oni koji liče na njih, dobri samo oni koji žive na sličan način kao oni, a razumljivi samo oni koji su prošli kroz sve ono što su i sami prošli. Nije li to smešno, mili moj? Ta ograničenost čovekovog uma i nemogućnost da prihvata različitosti i shvati da je on samo jedna nijansa u čitavom spletu i paleti boja ljudske raznolikosti? I kad smo već kod boja, jesi li primetio da ljudi boje osećanja i doživljaje svojim bojama i ne razumeju da ona mogu da budu i drugih boja, ne samo njihovih? Na primer, juče me je B. ubeđivala da je ljubav bele boje, zato što je njena ljubav bele boje i ona je tako doživljava, a potpuno nipodaštava činjenicu da nije svaka ljubav bela, da ljudi na različite načine gledaju i boje svoju ljubav, onako kako njima odgovara. Tako da je ona odmah rekla da ova moja ljubav plave boje – nije ljubav. Shvataš li me? Ljudski kriterijumi. Tek sada shvatam da je zaista istina samo ono u šta veruješ, kao i to da svaki čovek ima svoju realnost. Problem nastaje kada oni svoju realnost počnu da ti nameću, želeći da i ti usvojiš i živiš njihovu ’’istinu’’ . Zanimljivi su ljudi, ne znam jesi li primetio – pustiš im Vivaldijevu ’’Zimu’’, neki čuju samo violinu i instrumente, a neki čuju i vetar, pahulje, korake u snegu, ljubav u vazduhu… Razumeš li me? I pored činjenice o čitavoj paleti ljudske raznolikosti, ljudi toliko pričaju i sude o drugima, da mi je prosto nejasno kako stižu da rade bilo šta drugo u svom životu. Ali mi je potpuno jasno kako, pri tom, ne stižu da rade na sebi. U redu je, mili, suditi drugima zbog životnih poteza i odluka, kada imaš 18 godina, ali je to potpuno nedopustivo u određenim godinama. Zaboga, zar ne postoji neka mala evolucija svakog čoveka i njegovog sopstvenog života? Pa osim što se, kroz decenije, razvijamo fizički, valjda bi trebalo da se razvijamo i psihički i duhovno. Zašto ljudi gnevno vređaju druge, donose o njima svoje zaključke i sude im? Je l’ se onda osećaju bolje i uzvišenije? Gledaj magije mili – kad uvrediš ili uniziš nekog, ostaješ isti! Ni mrvicu nisi veći, ni lepši, nisu ti ni noge duže, nisi ni mršaviji, a bogami ni pametniji, nisi čak ni moralniji nego što sam po sebi jesi. I onda mi bude žao, mili. Ne ovih kojima sude, nego ovih koji sude. Kakvi su to ljudi koji nikada ni za koga nemaju lepe reči, ni komplimenta, ni osmeha, ni radosti za tuđi uspeh i sreću? Njima je teže samima sa sobom, nego nama sa njima. Jer, mi sa njima ni u njima ne živimo, a oni sa sobom i u sebi žive, a i sa nama misle da žive. I žive tako, nekad i do kraja života – zarobljeni egom, pod predrasudama, pod besom, zavišću, ljubomorom, strahom, pustom željom za samodokazivanjem, pod sopstvenim kompleksima, i s negativnim osećanjem za bilo šta što bi moglo da ugrozi njihovu težnju da u svemu budu bolji i ispravniji od drugih. 

Ne vređaš me kad mi izrekneš uvrede. Ja znam ko sam i ako sam se povukla pred tvojim uvredama nisam to učinila jer si destabilizovao moj sistem poimanja sebe i stvarnosti, već jer si pokazao kakav si čovek i koliko daleko i nisko si spreman da odeš da bi povredio nekoga i namirio svoj ego.

''Miss America'' by VASSO

Rekoh im nedavno: Nije problem ako želiš da budeš najbolji, problem je ako želiš da budeš bolji od drugih. Razumeš li, mili? Postoji osetna razlika između toga koje stvari činimo zbog sebe, a koje činimo zbog drugih, tačnije opterećeni drugima. I u svemu tome još je jedan problem – ljudi apsolutno ne poznaju sebe. Baš zbog toga što zaboravljaju na svoj duhovni razvoj, ne žele da upoznaju sebe, da pronađu u sebi uzroke za sve što pomisle ili kažu, da upoznaju psihologiju ličnosti, svoju svest, da spoznaju sebe, postanu mudriji i da se izdignu iznad sebe prizemnog, svedenog na porive ega, da ne budu oni večito nedorasli, zaostali i neostvareni ljudi koji sebe zadovoljavaju u zavisnosti od tuđe sreće ili nesreće. Dvadeset prvi je vek, davno je došlo vreme širokoumnosti. Čovek je slobodan da bude slobodan dok god svojom slobodom ne ugrožava drugoga. Ne znaju mili… A misle ljudi da sve o svakom i svačem znaju, i pored toga daju sebi za pravo da ljudima postavljaju dijagnoze, ili da na njih kače etikete: ’’Ružan’’, ’’Glup’’, ’’Preljubnik’’, ’’Musliman’’, ’’Cigan’’, ’’Propao’’, ’’Retardiran’’. Zapamti, mili – ti nemaš to pravo i niko od nas ga nema. Ako veruješ u Boga, kada osudiš drugog, već si sam sebe osudio.

Nedavno su mi pričali o braku Ž. i A. i rekla sam im: ’’Ljudi moji, izračunajte: Koliko su godina Ž. i A. u braku, a koliko minuta njihovog braka je vama ispričano. Šta vi u stvari znate o njima?’’ Nisu shvatili. Eto još jedne lekcije. Postoje ljudi koji su toliko zagrizli u tom gnevu, mržnji, osudi i u osećaju samobitnosti da nikada neće slušati tvoje argumente i opravdanja. A, nama jadnima pola života prođe u dokazivanju drugima da nismo takvi kakvi oni misle da jesmo. Oni su nedokazivi ne zbog tebe, nego zbog sebe. Tako su sebi draži i superiorniji, i ako ti ne sude za danas, sudiće ti za prošlost, ili za potencijalnu budućnost, a ako ne sude tebi, sudiće nekom drugom. Tužno je mili, umru tako ljudi u prividu i laži koju su sami za sebe izmislili. Ne zaboravi: Ono što govoriš o drugima – govori o tebi. 

Pre nego prigrliš potpunu slobodu znaj da sa njom dolazi i prihvatanje sopstvene odgovornosti. Uvek preuzmi svoj deo krivice. Najčešće, krivica neće biti samo i jedino tvoja. Ali, ne gubi vreme na to. Preuzmi svoj deo odgovornosti, stavi je u tašnu i nauči nešto od nje. Nikada nemoj da bežiš od svojih postupaka. Dobro ih osvesti, objektiviraj, stoj iza njih.

Veruj procesu života. Veruj procesu života. Veruj procesu života.
Veruj Bogu. Veruj svemiru. Veruj višoj sili. 
Veruj sebi.
Toliko je različitih sudbina i primera zbog toga što svi svedočimo onome u šta verujemo.
Zbog toga smo svi u pravu. Samo svako živi neku svoju, uslovno rečeno, realnost.
Isto je kao sa razlozima za biti srećan i biti nesrećan. Podjednak je broj i za jedno i za drugo, ti biraš na šta ćeš se fokusirati i šta će činiti tvoj dan, tvoj život. Kakve vesti, kakvi ljudi, kakva iskustva... Ti biraš čemu ćeš svedočiti. Onim čime se okružiš.

Misli o mislima. Zaustavi sve one koje te opterećuju, plaše, ne ohrabruju.

Mili, hajde da se više bavimo sobom, a manje drugima i hajde da trošimo energiju, vreme i potencijale na nešto korisno, svrsishodno, lepo i plemenito. Sve što pružimo drugima, dobićemo i sami. Hajde da pružamo ljubav, toplinu, iskrenost, velikodušnost, toleranciju, podršku, slobodu, osmeh, optimizam, veru, zahvalnost.. Naučila sam, mili, i mnogo toga lepog. Na primer, treba ugađati sebi, rasti svaki dan u svakom pogledu. Biti prototip dobrote, lepote, tolerancije, uspeha i radosti koju želiš da vidiš u svetu. Priređivati sebi svakodnevna zadovoljstva, slušati unutrašnji osećaj. Da na sebe nikada ne zaboraviš, jer zaista, ako voliš sebe onako svesno i jasno, sa svim manama i vrlinama, onda ćeš voleti i druge. Naučila sam da ne postoje negativna i loša iskustva u životu, već samo lekcije na kojima treba da budemo zahvalni. Shvatila sam, mili, da želim da služim sebi i drugima na najbolji mogući način, da dobro moram da upoznam sebe, i da ako ne mogu ljudima da pružim dobro ili da o njima kažem nešto lepo, onda radije neću reći ništa. Shvatila sam i to da sve vreme odnese, a da ostaje samo ono što smo sami u sebe usadili. Shvatila sam da nam ljudi neprekidno nude svoja uverenja, govore nam da je nemoguće samo ono što je njima nemoguće, ono što oni nisu uspeli da ostvare. Razvrstaj ono u šta veruješ od onog u što su te ubedili drugi. Zbog toga sam počela da sama gradim, i pišem, i živim svoja uverenja. Htela sam ti reći mili, sad kad si daleko od mene – nikad nemoj biti kao oni, nikad kao takvi ljudi. Budi jedan od onih koji će nekom ulepšati dan, a nekome i život. Neko od čijeg će prisustva cela prostorija da treperi od energije i harizme. Ti si ono što šalješ drugima - samo ta energija nalazi se u tvojoj auri i utiče na tebe. To je dobra vest ako se plašiš osuda drugih, ali loša ako i sam osuđuješ ili mrziš. Budi uvek mudar, objektivan i pravičan, iskren i prema sebi i prema drugima. Budi dobar i srećan čovek. Budi jedan od onih koji u ljudima budi samo najlepše. Učini svoj život smislenim, veruj da će sve biti dobro. I nemoj, mili, da se zavaraš da sve ovo baš ni malo nema veze sa tobom, svi smo mi ponekad baš ti ljudi, i to nije šteta, šteta je to ne osvestiti i ne uvideti da postupamo pogrešno. Malo je potrebno za sreću, život je onakav sa kakve strane odlučiš da ga posmatraš. Sve je stvar odluke. Danas odlučiš – danas živiš. Molim te budi zahvalan na svemu što ti je život pružio! Zahvalnost će ti doneti još stvari na kojima ćeš zahvaljivati, videćeš. Ne radi za tuđe snove, već za svoje! Ne zaboravi na ono što sam ti davno rekla: Ljudi često neće biti tu da ti daju vetar u leđa, već samo da te potapšu po leđima, kad već uspete. Zato ti je potrebno mnogo snage, izdržljivosti i istrajnosti, i jedna nepokolebljiva odluka - da se uvek i isključivo oslanjaš na sebe, da budeš sebi najverniji saradnik, partner, savet i naravno - prijatelj. Sad sam odrasla, mili, i više mi nije žao. Odvojila sam žito od kukolja, sad znam ko su mi prijatelji i sad znam ko sam i sama. Tek sam počela da radim na sebi, svaki dan želim da budem bolja, ispravnija i svesnija osoba, kako zbog sebe, tako i zbog tebe i zbog drugih. Molim te da i ti težiš da budeš takav kako bismo učinili ovaj svet boljim mestom za život.

Ljubim te i volim, mili, jer si baš takav kakav jesi. Ti i ne znaš koliko veliki možeš da budeš!

Tvoja T.

insp.