Poezija koja se ne zaboravlja: Jovan Dučić - Tajna

TAJNA

Naše dve ljubavi pune kobne moći, 
Od sviju skrivene, žive u svom stidu
Kao pod zvezdama, zaspali u noći, 
Dva mirna pauna na starinskom zidu. 

Krijem svoju ljubav kao mržnju drugi - 
Istom silom laži i svim podlostima; 
Kao drugi staklo otrova, svoj dugi 
Svoj bol bezutešni ja krijem međ svima. 

Koliko je šuman eho moje laži, 
Da ne prenu nikog udarci mog srca!
I koliko mira u reči gde grca 
Cela jedna duša i san od sveg drži. 

Sva je moja radost znati bol da skrijem; 
Sva mudrost, ljubavi dati izgled zlobe; 
Vrlina, da prezrem suze koje lijem,
I pokažem srce kao prazne sobe. 

I tako dve naše ljubavi očajne, 
Ogrnute lažju večitom i niskom, 
Stoje nemih usta u dnu naše tajne - 
Dva crna pauna na zidu starinskom.


Нема коментара:

Постави коментар