Nije teško da zaplešeš uz
La vie en rose
iako misliš da ne možeš dalje
da si bez snage
da je blizu kraj
bar pokušaj
da zagrliš slobodu u sebi
udahneš lepotu leta
more ispred tebe
i u tebi
miris svežih kajsija
i miris soli
izdahneš sve prećutane
nataložene boli
da otplešeš
za ovo tvoje popodne
i neko šarenije sutra
za snove koji žive u tebi
i čekaju da ih se ponovo setiš
za konačno ostavljanje
prošlosti na koju se osvrćeš
za one koji prolaze isto što
i ti
zapleši
za svaku ranu
za poraz i pobedu
za ono što te
lomilo pa ojačalo
za ono što te još uvek lomi
samo ne daj da te slomi
jer neko tvoj te voli
nek svira
La vie en rose
za svaku suzu
strah
za sve nas
neka boli
proždire
pevaj na sav glas
pusti nek drhti
telo
pleši
za sve ožiljke
za sve dragocene trenutke
a znaš da ih je bilo
ništa nije uzaludno
i zato
La vie en rose
nek odzvanja hodnicima
iako sve izgleda kao najgori san
iako ti je crn
čitav mesec
godina ili dan
i kad misliš da je
stigao kraj
pleši jer nisi sam
nisi sam
iako ti se čini da propadaš
i da je tako
bar smo ostavili trag
neka propadnemo
ako moramo
dostojanstveno
ponosno
i neka to bude
neka nas tako i pamte
ranjene
sa osmehom.
Нема коментара:
Постави коментар