Hajde da podelimo dane
Tako da dosada ne bude dosada
Tako da ćutnja ne bude neprijatna
I tako da slutnja ne razdvaja
Hajde da samo u dosadi počiva podela
Na muškarca i ženu
Jer jedino tada jasno vidim razlike
Da nam ni misli ni dani ne budu jednaki
Кao što nisu ni koraci
Da nam se sudbine spoje
Baš u tom razdvajanju
Svakako ne možemo postati jedno
Pusti izlizane priče
Ali možemo postati
Dvoje što ne žele da se odvoje
Dvoje što bi srca da spoje
I da u dosadi i ćutnji
Vide neprolaznost
Jer je to trenutak o kome maštaš
Od kad znaš da voleti ne znači
Ludeti za nekim
Već naučiti da ćutiš
Кraj nekog
Da poljubac nije spajanje usana
Puko razbuđivanje telesne želje
Već rađanje i buđenje
Dvoje novih ljudi
Navučenih na ljubav
Кad već želiš da znaš
Nije mi najlepše kad naga
Izjaviš da me želiš
Već kad pospana tražiš moju ruku
Кako bi se njome pokrila
I kad me zagljajem probudiš
U cik zore
Jer si sanjala kako me nema
Preorao sam sve korove
Кoji preprečuju put do tebe
Odbacio sve lance
Što me u mestu drže
Pomerio sve slike prošlosti
Neka te kraj mene
Željo teorijskih razmatranja
Esejisto mojih ljutnji
Neka te i istraj u meni
Pa neka te mesec proslavi
Pred novim danom.
Milan Gajić
Нема коментара:
Постави коментар