Brankica Veljković: Namerno

Namerno nisam obukla
Novu haljinu
I nisam se ogrnula
Najlepšim šalom.
Namerno nisam bila
Tajanstvena i zavodljiva
Jer čemu igre
Ako ne vidiš ko sam?

Čemu igre
Ako ne možeš prozreti zamku?

Namerno sam pustila
Da budem nenasmejana
I na trenutke bila ljuta
Jer me je vetar uspavljivao
I moje najlepše reči
Bežale su od mene
A ja nisam imala snage
Da ih zaustavljam.
A i čemu zaustavljanje
Kad mi nikada nije uspelo
Da zaustavim
One koji su od mene
Odlazili?
Zato sada namerno
Ređam reči
i vezujem ih u čvor
Nadajući se da mi
Više neće pobeći
I ostaviti me poraženu
Pred tobom.




Нема коментара:

Постави коментар