Pesma iz nove zbirke Ognjenke Lakićević, koja će se naći u prodaji do kraja godine.
Najviše sam volela
kada bih ti na kraju dana
stavila noge u krilo
dok rasklapamo sve šta se desilo od jutra
topli dlanovi preko kože preko kosti potkolenice
jednom smo pričali o nekom udesu
rekao si
zamisli slučajno udariš čoveka autom
i ne zaustaviš se
samo prestaneš da pratiš vesti
nikad ne saznaš da li je ta osoba preživela
nije li to užasno
pomislila sam kako ti je lepo čelo
i kako imam sreće
neko kao ti me nikada neće izdati
dodala sam ti borovnice
da živiš što duže
priznajem, nisam bila pažljiva
previše sam se osećala bezbedno
ipak
da li stvarno misliš
da je ono što si uradio
išta drugačije
od bežanja sa mesta nesreće
samo bez automobila
i bez slučajnosti
kako uopšte znaš da sam preživela.
Najviše sam volela
kada bih ti na kraju dana
stavila noge u krilo
dok rasklapamo sve šta se desilo od jutra
topli dlanovi preko kože preko kosti potkolenice
jednom smo pričali o nekom udesu
rekao si
zamisli slučajno udariš čoveka autom
i ne zaustaviš se
samo prestaneš da pratiš vesti
nikad ne saznaš da li je ta osoba preživela
nije li to užasno
pomislila sam kako ti je lepo čelo
i kako imam sreće
neko kao ti me nikada neće izdati
dodala sam ti borovnice
da živiš što duže
priznajem, nisam bila pažljiva
previše sam se osećala bezbedno
ipak
da li stvarno misliš
da je ono što si uradio
išta drugačije
od bežanja sa mesta nesreće
samo bez automobila
i bez slučajnosti
kako uopšte znaš da sam preživela.
Нема коментара:
Постави коментар