Odavno me niko nije voleo
onako kako sam
želela
divljački
neumereno
nesmotreno
univerzum mi je slao
nekompetentne
zbunjive dečake
koji ne bi znali
šta bi
sa nekom kao ja
koja previše
misli
oseća
živi
koja se razliva
iz nametnutog joj kalupa
Odavno me niko nije voleo
i čini mi se
da su čestice i cigle
moje urušene
i nikad dovršene
želje ze pripadanjem
ostale utkane
na liniji života
i liniji ljubavi
njegovih lepo izvajanih
šaka
kojima mrsi kosu
druge žene
dok traju bele noći
dok nežnost nalazi staništa
dok se život menja i meškolji
Odavno me niko nije voleo
i kao da nisam zaslužila
ni jedno muško: ostani
nije lebdelo u vazduhu
iza mog
odlazećeg koraka.
Нема коментара:
Постави коментар