Ljudi
su sve više kao turisti koji na svet gledaju kroz objektiv fotoaparata, slepo
prateći plaćene turističke vodiče i njihova podrobna opisivanja koja iz prizora
u prizor bivaju zamenjena novim, da bi tek nekolicinu sačuvali samo pikseli na
fotografijama i nekoliko suvenira kupljenih prijateljima. Ali pored mase ljudi
koja kroz život “putuje” dobro razgaženom i poznatom putanjom čiji je krajnji
ishod – venčanje, deca, društvo za večeri ispred televizije i prijatelji kojima
će poklanjati suvenir sa onog putovanja na kom su zurili u fotoaparat – javljaju se i oni drugi.
Svet je za njih bio učionica, laboratorija i igralište. Isti onaj svet koji se rugao njihovim uzaludnim težnjama za pravednijim društvom i koji ih se zbog toga i plašio.
#insp. #laguna #umetnost i kultura
Ko su ti drugi?
Živopisno
šarene pozne šezdesete i rane sedamdesete poznate su svima po svojim jarkim
bojama, perlama, dugim kosama i čitavoj masi onih koji su odbili da slede
putanju koju je zagovarao svet odraslih. Oduvek je bilo “crnih ovaca”, ali je
ovo jedinstvena epizoda kada ih je bilo “ovoliko” i upravo to nam opisuje Paolo
Koeljo koji se među koricama knjige
“Hipi” krije u trećem licu.
Oni
su “pleme bez poglavice” koje je spavalo
po napuštenim kućama bez krova, nosilo perle, duge kose i koje se kupalo po rekama i jezerima. Oni nisu priznavali zvanične bogove i nisu im
služili ritualima kao njihovi roditelji – oni se nisu kretali u akvarijumu nego
u moru religioznosti i sa “svojim bogovima” su “komunicirali” na različite
načine tražeći ih pre svega u sebi. Njihov
svet i svet “onih drugih” su bili potpuno različiti. Sukobili su se sa zakonom, rušili hiljadama
godina građen svet, društveni poredak, te brisali granice i metaforički i u pravom
smislu te reči falsifikovanjem pasoša i zajedničkim putovanjima po svetu sa
onima koji ne govore njihovim jezikom, ali
je njihova ekscentrična spoljašnjost i zajednički pogled na svet bio dovoljan da posle prvog susreta postanu
prijatelji. A kakav je taj pogled na svet bio?
Svet je za njih bio učionica, laboratorija i igralište. Isti onaj svet koji se rugao njihovim uzaludnim težnjama za pravednijim društvom i koji ih se zbog toga i plašio.
Ova
knjiga nije tek samo prepričavanje autorovih avantura i poznanstava od pre
skoro pola veka – ona je pre svega jedan poziv i buđenje svih “hipka” u nama
koji se ne mire sa svetom punim mržnje, represije, polarizacije i
diskriminacije različitosti svake vrste. Ono što je takođe interesantno kod knjige
“Hipi” jeste to što čitalac nije samo “pasivni” turista kog pisac vodi od zemlje do
zemlje i upoznaje sa različitim ljudima – čitanje knjige je jedno vrlo
autentično iskustvo koje, između ostalog, insp.iriše da kao Koeljovi protagonisti
pristupimo svetu na jedan drugačiji način… sve to uz muziku.
#insp. #laguna #umetnost i kultura
Нема коментара:
Постави коментар