Mogu ja ućutati
Mogu prigušiti dah
Pa za tren
Pobeći na kraj sveta
Da ne čuješ kako mi drhti usna
Mogu utišati talase koji mi razdiru obalu
Mogu oboriti barjak svojih trepavica
Učtivo se nasmešiti
Zavući se u pokajničku senku
Nemarno pogledati u nervoznu ti cigaretu
Dok glumiš neustrašivog morskog vuka
Nedodirljivog
I neokaljanog
Možeš ubiti
Mirno
Možeš umreti
Mirno
Sve možeš
Trčati sa vukovima
Razmetati se u nekoj koridi
Možeš rame uz rame
Seći talase sa kitovima ubicama
Možeš poljubiti njen vrat
Nebo
Poput Bosonogog
Kog si toliko voleo
Ali opet ćeš
(Proklet da si!)
Jureći novim prostranstvima
Naići na mene
Kako bežim od tebe
Dotaći ćemo se u nekoj bezgraničnoj tački
Bez koordinata
Kroz koju se može provlačiti
Još milion naših rasprsnutih puteva
Onda tu tačku možemo razvlačiti kao praznu tepsiju
Kao crnu rupu kojom smo progutani
Udarati o njene nove ivice
Grebati nisku tavanicu
Ali uzalud
Zavoleli smo te skučene minute
Jedino njih i imamo
Zavoleli smo tu mesečavu iluziju
Pitka je i primamljiva
I opet se
Dođavola
Pretvara u srp
I ponovo nam reže dlanove
Navikli smo
Ne brini
Mogu ja i ujesti prokletu usnu
Ne dati joj da te u mislima pomiluje
Mogu ti lenjo okrenuti leđa dok podižeš sidro i odlaziš
Da se ne vratiš
Da me zasigurno ubiješ časno
Mogla bih ja i to
Ma da te psujem
Ostavim
Proklinjem
Ali ne umem
Ali ne mogu da te slažem
Da ti se potpuno hladna predam
I tako uništim slučajna stajališta o koja se saplićemo
(Namerno?)
Za koja živimo
Za koja ginemo
Lagano umiremo.
Mogu prigušiti dah
Pa za tren
Pobeći na kraj sveta
Da ne čuješ kako mi drhti usna
Mogu utišati talase koji mi razdiru obalu
Mogu oboriti barjak svojih trepavica
Učtivo se nasmešiti
Zavući se u pokajničku senku
Nemarno pogledati u nervoznu ti cigaretu
Dok glumiš neustrašivog morskog vuka
Nedodirljivog
I neokaljanog
Možeš ubiti
Mirno
Možeš umreti
Mirno
Sve možeš
Trčati sa vukovima
Razmetati se u nekoj koridi
Možeš rame uz rame
Seći talase sa kitovima ubicama
Možeš poljubiti njen vrat
Nebo
Poput Bosonogog
Kog si toliko voleo
Ali opet ćeš
(Proklet da si!)
Jureći novim prostranstvima
Naići na mene
Kako bežim od tebe
Dotaći ćemo se u nekoj bezgraničnoj tački
Bez koordinata
Kroz koju se može provlačiti
Još milion naših rasprsnutih puteva
Onda tu tačku možemo razvlačiti kao praznu tepsiju
Kao crnu rupu kojom smo progutani
Udarati o njene nove ivice
Grebati nisku tavanicu
Ali uzalud
Zavoleli smo te skučene minute
Jedino njih i imamo
Zavoleli smo tu mesečavu iluziju
Pitka je i primamljiva
I opet se
Dođavola
Pretvara u srp
I ponovo nam reže dlanove
Navikli smo
Ne brini
Mogu ja i ujesti prokletu usnu
Ne dati joj da te u mislima pomiluje
Mogu ti lenjo okrenuti leđa dok podižeš sidro i odlaziš
Da se ne vratiš
Da me zasigurno ubiješ časno
Mogla bih ja i to
Ma da te psujem
Ostavim
Proklinjem
Ali ne umem
Ali ne mogu da te slažem
Da ti se potpuno hladna predam
I tako uništim slučajna stajališta o koja se saplićemo
(Namerno?)
Za koja živimo
Za koja ginemo
Lagano umiremo.
Нема коментара:
Постави коментар