A ja ću, zaista
Sad vrisnuti tako
Da čuješ, dokle god
Si morala stići.
Sad vrisnuti tako
Da čuješ, dokle god
Si morala stići.
Snažno kao
Voz po nekoj
Prerijskoj pustošiji,
Glasno kao
Nemilosrdni saksofon negde u
Zadimljenom baru,
Moćno kao
Neka ogromna
Afrička mačketina sa
Tek osvojenih stena.
Nek odjekne
Pa
Hapsite me!
Nek razbijem
Sve prozore u
Ovoj trošnoj ulici,
U ovom
Pustom gradu.
Nek naježiš se
Tamo negde u
Nekoj
Maloj,
Svojoj sobi,
I osetiš me
Tu negde u
Svome
Malom
Toplome stomaku.
Voz po nekoj
Prerijskoj pustošiji,
Glasno kao
Nemilosrdni saksofon negde u
Zadimljenom baru,
Moćno kao
Neka ogromna
Afrička mačketina sa
Tek osvojenih stena.
Nek odjekne
Pa
Hapsite me!
Nek razbijem
Sve prozore u
Ovoj trošnoj ulici,
U ovom
Pustom gradu.
Nek naježiš se
Tamo negde u
Nekoj
Maloj,
Svojoj sobi,
I osetiš me
Tu negde u
Svome
Malom
Toplome stomaku.
Tad
Samo se osvrni i
Pomisli i
Znaću.
Samo se osvrni i
Pomisli i
Znaću.
Ja ću, zaista
Sad vrisnuti jako,
Jer ne umem, stvarno
Da kažem
Kako
Sada i
Jebeno stalno,
Doveka
Te volim.
Sad vrisnuti jako,
Jer ne umem, stvarno
Da kažem
Kako
Sada i
Jebeno stalno,
Doveka
Te volim.
Нема коментара:
Постави коментар