Autor: Milica Golubović
Fotograf: Jovana Stanisavljevič
Mesto: Zoom Art Cafe
Očekivanja. Motivacija. Nada.
Šta je to što nas drži? Zbog čega
odlučimo da izađemo i po kišnom danu, što nam izmami osmeh i kada se u nama sve lomi? I na kraju najlošijeg dana, neprospavane noći, dočekane zore okupane
suzama, kada nas konačno savlada umor, kada sklopimo oči i
udahnemo duboko pre prvog sna, ostaje nam nada.
Očekivanje da će sutra biti bolje.
Kada je reč o očekivanjima, realistu u
sebi teško uspavljujem, pa često osvestim kako govorim: „Očekivanja su izvor svih razočarenja“. Ali onda pomislim možda... Možda su i
izvor svega dobrog, uzbudljivog i nezaboravnog što dolazi? U daljoj raspravi sa sobom dodajem ne ispred dolazi i realista pobeđuje.
Međutim, uvek postoji izuzetak od pravila.
Ja sam taj izuzetak pronašla kada sam izašla bezvoljna na tmuran, kišni dan, u očekivanju još jednog prosečnog „daj samo
neka prođe“ dana, koji se pretvorio u „volim
sve oko sebe“ dan. I tako je sa jednostavnim nežnoroze oversize
džemperom, živopisnim ambijentom, velikom kafom u rukama i neodoljivom umetnosti u vazduhu, jedan realista demantovan. Naravoučenije: Nije uvek sve onako kako
izgleda, a i ako jeste - neka onda bude onako kako
mi želimo da izgleda. Život je veličanstven baš zato što je nepredvidiv.
Sada smišljam novu parolu, te umesto: „Očekivanja su izvor svih razočarenja“ sebi govorim: „Očekivanja su izvor svega što ću
postići“.
Znam da hoću, ipak su to moja očekivanja.
Do sledećih očekivanja,
Vaša Milica
Vaša Milica
#moda
insp.
Нема коментара:
Постави коментар