Šta smo sada
Kada smo birali
Da su nam noći hladne
Baš kao i slova na usnama?
Šta smo?
Reći ću ti.
Mi smo pokidani kišobrani.
Rđavi ljudi.
Mi kisnemo.
Mi trunemo.
Oličenje prosječnih luzera.
To smo.
Kopamo jame.
Kopamo sopstvene grobove
Težeći da živimo.
A ne, ne živimo.
To nam je posljednja opcija,
Baš kao i zajedništvo.
Šta smo?
Dva nikad druga.
Dva nikad ljubavnika.
Dva nikad čovjeka.
Ljudi su hrabri.
Ljudi smiju i mogu.
Mi se mrzimo
I preziremo.
Nemoćni jedno pred drugim.
Ratujemo.
Strijeljamo se
Direktno u srca.
I boli oboje.
Šta smo sada?
Ponosni na leševe ljubavi?
Radosni u smrti duša?
Šta smo?
Ništa.
Jedina istina.
Ti i ja smo ništa.
I još malo preko toga.
Ono neuhvatljivo.
Ono svakakvo
I nikakvo.
Ono što nas tjera
Da volimo i mrzimo
Da želimo i preziremo.
Da živimo
A umiremo...
Нема коментара:
Постави коментар