Brankica Veljković: Vrati me u svoj život

Vrati me u svoj život
Vidiš da je sve besmisleno
I maglovita jutra 
I sunčani dani
I hladne večeri.
Vrati me u svoj život.
Bez tebe više 
Ne znam ko sam.
Nedostaju mi tvoji zagrljaji
Razgovori i osmesi.
Smeješ se.
Misliš da sam luda.
Pa šta.
Samo me vrati u svoj život.
Ne treba mi puno
Ne treba mi ništa.
Samo da znam
Da mogu da te pozovem 
Kad god poželim
I da pričam o bilo čemu.
Vrati me u svoj život.
Ne treba mi mnogo
Samo da znam
Da me još uvek voliš.




1 коментар:

  1. Дивно, ах та потреба да нас поново воле...све је то понекад тако мало, све је то, видећеш сасвим доста.

    ОдговориИзбриши