Godinu dana kasnije. Gde smo? Sa kim? Volimo, stojimo, dišemo - isto. 

Međutim, mi smo se promenili, svaki osmeh, suza, uspon i pad izgradili su novu osobu. Ko je ona i da li će nam se dopasti - videćemo godinu dana kasnije.

Sada nije trenutak za tugovanje, brojanje grešaka i preispitivanje šta smo mogli bolje. Trenutak je da zakoračimo u novo i nadamo se najboljem. Nije važno da li je 31. decembar, april, maj ili jun, mi smo ti koji svaki dan iznova biramo kako ćemo živeti. 

Naučila sam da svako jutro naručim dobar dan - sunčan i kada je oblačno, topao i kada je januar.

Kada bih mogla da obučem godinu, ona bi bila nežnokrem, od kašmira, protkana zlatnim koncem, i mirisala bi na Armanijev Si - tako jednostavna, tako nežna i tako posebna. Nažalost, niko me nije pozvao da je obučem, pa moram biti spremna i na poliester, cirkone i perje (kič izaziva blagu neprijatnost u meni).

Želim vam da ove godine sijate, volite, smejete se kao nikada do sada, i da svako jutro ne zaboravite da naručite dobar dan. Hrabro nosite kašmir, poliester, greške i padove... ipak i dalje stojite. 

Nema lošeg života - loš je period, loš je parfem i možda ste pogrešili nijansu ruža.

Zasijajte, zaigrajte, zamislite želju - ipak je most wonderful time of the year....

                                                                                                                       Vaša Milica