Više ti ne verujem ni reč,
jer takvi kao ti
tako olako nađu jednu kao što sam ja.
Takvi kao ti,
koji veruju u prošle živote,
idu samo sa desne strane ulice,
spavaju samo na desnoj strani kreveta.
Oni koji vuku korake
odavde do snova.
Ti si taj, moj diplomato, koji obećavaš
neka nova, pogrešna vremena
iza zatvorenih vrata,
od jutra do večeri.
Govoriš kako nema više aktovki
kravata
i kongresa
Kako su samo sebični, uzimaju mi te svakog jutra.
Nema više odela
alarma
i poziva.
Hiljadu puta mi obećavaš sunce
Barselonu
i svu moju umetnost s nama.
Još pre nego što svane
pre nego što
otvoriš oči
udahneš
trepneš
prvo potražiš mene
ne rečima, već pogledima
Prvo izrekneš prazna obećanja i šačicu snova
Hajde da pojurimo
Na izmaku su nam
Moliš me da krenemo iako i sam znaš da nemaš vremena
da ti uvek nedostaje jedan sat na dvadeset i četiri
jedan dan na trista šezdeset i pet
Kako nisi umoran?
Od rasprave
Od tišine
Pogledaj me
Ti znaš sve da pročitaš s mog lica
Takvi kao ti
Ovakvi kao ja
To ne ide, zar ne vidiš?
jer takvi kao ti
tako olako nađu jednu kao što sam ja.
Takvi kao ti,
koji veruju u prošle živote,
idu samo sa desne strane ulice,
spavaju samo na desnoj strani kreveta.
Oni koji vuku korake
odavde do snova.
Ti si taj, moj diplomato, koji obećavaš
neka nova, pogrešna vremena
iza zatvorenih vrata,
od jutra do večeri.
Govoriš kako nema više aktovki
kravata
i kongresa
Kako su samo sebični, uzimaju mi te svakog jutra.
Nema više odela
alarma
i poziva.
Hiljadu puta mi obećavaš sunce
Barselonu
i svu moju umetnost s nama.
Još pre nego što svane
pre nego što
otvoriš oči
udahneš
trepneš
prvo potražiš mene
ne rečima, već pogledima
Prvo izrekneš prazna obećanja i šačicu snova
Hajde da pojurimo
Na izmaku su nam
Moliš me da krenemo iako i sam znaš da nemaš vremena
da ti uvek nedostaje jedan sat na dvadeset i četiri
jedan dan na trista šezdeset i pet
Kako nisi umoran?
Od rasprave
Od tišine
Pogledaj me
Ti znaš sve da pročitaš s mog lica
Takvi kao ti
Ovakvi kao ja
To ne ide, zar ne vidiš?
Нема коментара:
Постави коментар