Zima. Sivilo. Hladnoća.

Ili:

Sneg. Euforija. Novogodišnja rasveta?

Do nas je.



Način na koji opažamo vreme, doba, ljude oko sebe. Moramo priznati da nije svaki dan ''euforija'', ali isto tako nije ni ''sivilo''- naš zadatak je da napravimo euforično sivilo.

Da se pokrenemo, okrenemo, promenimo, osvrnemo i pogledamo napred.

Podvučemo liniju, oprostimo se od loših odluka i ponovimo ispravne... ili ponovimo i loše? Jer ipak ''ko zna zašto je to dobro''. Čvrsto verujem i svaki dan ponavljam sebi da nisu sve loše stvari koje nam se dese nužno kazna, da iza toga uvek postoji nešto, nešto što će nas naučiti, pokrenuti, nešto zbog čega ćemo sutra biti bolji, srećniji, ispunjeniji.




Ogrnuti probleme ili jednostavno pobeći od svega? Ima nešto poetično u begu u zimu: hladnoća koja obuzima, vetar koji prkosi i mrsi kosu, susnežica koja najavljuje praznike. Ako se odlučite na beg, neka to bude beg nalik onim u Tolstojevim romanima: u dugom kaputu, sa ogromnim šalom, u lakovanim potpeticama koje žure na voz za Sankt Peterburg… ili možda na sastanak kod Terazijske česme i čaj u ''Moskvi''.


Dozvolite zimi da vas osvoji, zaljubite se u njen ledeni minimalizam i novogodišnji sjaj. Stanite i udahnite čaroliju.

''It’s almost that time of the year...''
                                                                                                           



             
#moda

insp.