S vremena na vreme, svako od nas može osetiti depresivno raspoloženje: tugu, patnju, bol, pesimizam, pad energije, koje može potrajati par sati, dana, a ponekad osoba može osetiti i blaže depresivno raspoloženje.

Nakon smrti bliske osobe ili ako je osoba teško bolesna, faza tugovanja može uključiti simptome koji su slični depresiji. Normalno tugovanje se vremenom smanjuje, rana zarasta i osoba uspeva naći smisao života bez voljene osobe. Međutim, ako patnja ne prolazi, može doći do razvoja depresije. Većina ljudi će u životu proći kroz "filozofske faze". U takvim fazama se bavimo pitanjima života i smrti, smislom, vrednostima, želimo da proniknemo u tajne ljudske patnje, egzistencije, gubitka, besmisla. Možemo promišljati o ratovima, nasilju, nepravdi, nejednakosti, ljubavi, religiji, odnosima, opstanku planete, bolestima. 

Da li ste znali da su profesije novinara i advokata jedne od najrizičnijih za razvoj depresije?

Smatra se da se to događa kod onih advokata i novinara kojima su vrednosti poštenja i istine jedne od najvažnijih. Neretko, u svom poslu se oni moraju koristiti lažima, obmanama kako bi se novine bolje prodavale ili kriminalac oslobodio. Međutim, upravo depresivno raspoloženje može biti ono što će podstaći osobu na promenu posla.

Ako duže živimo suprotno svojim vrednostima, ako smo postavili previsoke ili preniske ciljeve koji nisu izvorno naši, živimo površno, dosadno i prazno, depresivno raspoloženje će nas navesti da zastanemo, usporimo i promislimo o svom životu i vrednostima, te napravimo neke promene. Naime, ako nas depresivno raspoloženje podstakne na uviđanje teškoća u načinu života, ciljevima, vrednostima i kao rezultat toga nas pokrene na promene, onda će naše neraspoloženje proći i zaštitna funkcija depresije je ispunjena.

Zato je važno znati i razumeti razlike između depresivnog raspoloženja, depresivnih epizoda i depresivnog poremećaja. Pa da pojasnimo:

Depresivno raspoloženje - promena raspoloženja u  pravcu snižavanja. Osoba ima subjektivno osećanje tuge ili praznine. Može se javiti kao emocionalna reakcija na značajan gubitak. 

Depresivna epizoda - sindromalno stanje sa izrazitim vegetativnim, kognitivnim i bihejvioralnim promenama. Skup simptoma:

Major depresivna epizoda: 1) mora trajati najmanje dve nedelje 2) mora imati barem 5 od 9 simptoma 3) jedan od simptoma mora biti ili depresivno raspoloženje ili gubitak interesa i zadovoljstva.

Depresivni poremećaji - poremećaji raspoloženja koji obuhvataju jednu ili više depresivnih epizoda. 

Ovde bih napomenula i distimično raspoloženje koje odlikuje hronično depresivno raspoloženje koje traje veći deo dana tokom barem 2 godine. Tokom te dve godine više je dana s depresivnim raspoloženjem i prisutna su dva ili više simptoma: 

Kao posledica depresije, mogu se javiti problemi u svakodnevnom funkcionisanju, i to u pogledu loše komunikacije sa članovima porodice, nefunkcionalno roditeljstvo, loše rešavanje životnih problema. U odnosu na članove porodice koji ne boluju od depresije, depresivne osobe su češće nezaposleni, imaju niža primanja, ređe napreduju i češće se razvode.

Nažalost, statistika nam ukazuje da oko 15% depresivnih pacijenata izvrši samoubistvo. Faktori rizika su: veći broj prethodnih pokušaja samoubistva, duže trajanje depresivne epizode, suicidalne ideje na prijemu, unipolarni poremećaj, socijalna izolacija, osećaj beznadežnosti, muški pol. Depresija se češće javlja kod žena, ali čak četiri puta češće depresivni muškarci izvršavaju suicid.

Bekov inventar depresivnosti je razvijen kako bi psihoterapeuti i klijenti mogli da prate stanje, i poboljšanje. Dostupan je svima, i ako imate rizične skorove onda je potrebno da se obratite psihoterapeutu odnosno psihijatru, u slučaju potrebe antidepresiva. 

Prosečno trajanje nelečene depresivne epizode je od 3 do 11 meseci, dok se oko 60% lečenih oporavi u roku od 6 meseci. Vraćanje simptoma je najčešće u toku prvih 6 meseci nakon oporavka. 

U slučaju depresivne epizode i depresivnog poremećaja, poželjno je potražiti pomoć psihoterapeuta.

Bojana Obradović je 2013. godine pokrenula prvo besplatno online savetovalište za studente, u okviru projekta Pričajmo o tome (www.pricajmootome.rs). Pored savetovališta za studente, svi građani mogu besplatno prisustvovati radionicama i predavanjima. Za sve dodatne informacije javite se na mail: bojana.obradovic7@gmail.com


#psihologija

insp.