Moj deda je imao običaj da mi govori još od ranog detinjstva: "Bojana, uvek slušaj svoje srce, ali ponesi razum sa sobom." 

Kad ste mali, to baš ne znači mnogo, međutim, kako odrastate - počinjete da razumete. Mnogi misle da moramo da biramo ili srce ili razum. Ne, mi treba da naučimo da pomirimo srce i razum. Nekada će naše odluke biti više vođene razumom, a nekad srcem, ali oboje treba da budu prisutni. 

Koliko uopšte znamo šta osećamo i koliko uopšte umemo da budemo racionalni? Za početak jedan mali test. Uzmite list papira i merite 3 minuta. Za ta tri minuta napišite što više emocija koje znate. Prosek je od 7 do 9 emocija. Naravno, psihoterapeuti i slični stručnjaci će napisati mnogo više, međutim, prosečna osoba će nabrojati par emocija. Pogledajte svoj spisak. Kojih emocija je više? Pozitivnih ili negativnih? Većina nas zna više negativnih emocija. To ne znači nužno da se mi sada osećamo loše. Naime, kada nam je dobro nemamo potrebu da mnogo promišljamo o tome, ali kada nam je loše, želimo da razumemo šta se dešava, kako se to tačno osećamo, te u rečniku možete naći mnogo više reči koje opisuju negativna osećanja. 

Emocije su važne za nas. One nam ukazuju do čega nam je stalo, šta nas to iritira, kako gledamo na svet, šta smatramo opasnim, a šta bolnim; pomažu nam da istrajemo uprkos preprekama, vezuju nas za porodicu, prijatelje, voljene osobe, naše ciljeve. Da nije emocija, život bi bio prazan, dosadan i jednoličan. 

Kada emocije postaju nezdrave i zašto neke emocije ipak nisu dobre za nas? 

Strah je nekada davno za nas bio funkcionalan. Evolucijski on više nema zaštitnu ulogu kao pre. Retko se nalazimo u situacijama u kojima je naš život izložen stalnoj, vrebajućoj opasnosti, sa kojom su se suočavali naši davni preci dok su pokušavali da prežive. Fizički mi smo sigurniji nego ikada pre. I pored brojnih bolesti, nesreća, ratova, procenat nesreća je manji i mi smo, u biti, sigurniji nego ikad. Zato me ni ne čudi što su lunaparkovi toliko popularni, skokovi iz aviona i sa bandžija. Tada se naš organizam suočava sa opasnošću i mnogi vole da dožive taj osećaj. Osećaj da si "živ" odnosno da si preživeo, adrenalin koji ti juri kroz vene. Ipak, gde je granica, kada strah prerasta u zabavu? Naše emocije su povezane sa našom dalekom predačkom istorijom. U svojoj knjizi ''Emocionalna inteligencija'', Goleman nam navodi primer oca koji slučajno ubija svoju ćerku iz straha da je u kući provalnik. Nadalje, autor piše da evolutivni biolozi smatraju da su automatske reakcije straha postale ugravirane u naš nervni sistem pre nego što je nastala razlika između preživljavanja i smrti, te da je očev strah bio brži od prepoznavanja ćerkinog lika i glasa.

Elis, tvorac REBT psihoterapije, podelio je emocije na zdrave i nezdrave. I zaista, nekada su naše emocije bile mudri vodiči, čuvale su nas, međutim, mi više ne živimo u istim okolnostima i evolucija kao da nas nije ispratila - previše brzo se razvijamo poslednjih decenija. Lično kažem često klijentima "Da, osetićete strah kada budete iznenada čuli buku, ili ako vidite auto koji juri u vašem pravcu i preti da vas pogazi, i da verovatno ćete osetiti bes ako vam neko napadne dete ili ugrozi imovinu". Naime, iposle završene terapije ne očekujem od svojih klijenata, a ni od sebe, da uvek imaju zdrave emocije. 

Nezdrave emocije su bes, anksioznost, osećanje krivice, depresija, manija, ljubomora. Kada ste besni, lakše gubite kontrolu ne samo nad onim što govorite već i nad onim što radite, te možete povrediti druge, sebe ili pak imovinu. Rad srca nam je ubrzan, zenice se šire, šake stežu, a nivo adrenalina je dovoljno snažan za silovitu akciju. Bes često rađa bes. Besna osoba i kada govori istinu, teško dospeva do primaoca informacije. Drugi obično besne ljude ne čuju ili imaju potrebu da se brane. Ključni aspekt besa je nepravda. I zaista, možete me pitati pa kako da trpimo sve to, tu nepravdu, ta ubistva, to otimanje, uništavanje planete, incest, nasilje? I ne treba da trpite. Treba da se borite za bolje sebe, bolje druge, bolje okolnosti, bolji svet.

Sada zamislite jednog pristalicu očuvanja planete zemlje kako odlazi u studio i gostuje zajedno sa par direktora koji i ne mare mnogo za uništavanje prirode. U jednom trenutku pristalica kreće da se svađa sa svima, da baca čaše na sagovornike, pa jednog čak i lupi pesnicom! Pristalicu takvog ponašanja će opaziti kao "ludaka, neuravnoteženu ličnost" i dovešće u pitanje njegovu sposobnost. Ma koliko njegovi argumenti možda bili tačni, publika ih neće čuti jer će ostati zatečena ponašanjem i vikom. Samim tim, on će se odaljiti od svog cilja. Zato kažemo da nezdrave emocije prate disfunkcionalna ponašanja. Da je ovaj pristalica bio samo ljut i nezadovoljan, on bi morao da postavlja pitanja protivnicima, da argumentuje, bude pronicljiv i zadobije publiku. Svi volimo one snalažljive, inteligentne opaske i dobru diskusiju. To je primer pomirenog srca i razuma. Srce kaže nije svejedno, nije okej, smeta mi to što se dešava, a razum kaže šta ćemo da uradimo povodom toga i koji je najbolji način da dobijemo ono što želimo? Razum tada može da menja strategije ako nam ne uspeva, može da sagleda da li smo preuzeli previše ili premalo odgovornosti, razum može da kaže bolje je za nas da odustanemo, ako srce ne preteruje. 

Jedan od primera zdrave emocije je tuga. I tu srce i razum sarađuju. Tuga se javlja nakon nekog gubitka ili neuspeha. Kada raskinete vezu, ne upišete željeni fakultet, izgubite dragu osobu tuga vam omogućava da proradite to. Ona je zdrava i dobra po nas jer čuva naše mentalno zdravlje. Kada pređe u depresiju, onda je nezdrava i loša po nas. I tada se povlačimo u sebe, ćutimo, gubimo interesovanje za sve, bespomoćni smo, želimo da nas nema, da nestanemo. Depresija je praznina koja vam nalegne na telo i isisa iz vas sav život. Teška je, a ne osećate ništa. Opet imate želju da to sve prestane, a preteško vam je da uradite bilo šta. Zato je ona nezdrava. Ona vas krade od vas, od drugih, od sveta. Neki kažu da je anksioznost najgora, neki da je to depresija, neki da su to napadi panike, neko da je to kada izgubiš kontakt sa realnošću. Ja kažem da je svakom svoje najgore. Kada smo depresivni, mozak zna šta treba da se uradi, ali srce kao da je pusto. Sa druge strane, kada smo tužni, srce boli, ali se živi i uči se iz bola.

Volim REBT psihoterapiju jer nas ona uči da razumemo svoje emocije, da prihvatimo ono što se dešava u našem srcu, jer tek kada sebe i svoje probleme prihvatimo, tek onda možemo da se menjamo. Ona nas takođe uči da nismo nemoćni već da možemo da menjamo svoje emocije iz nezdravih u zdrave, kako da mislimo racionalno. Racionalno znači logično, u skladu sa realnošću i dobro po nas. Kada naučite da sebe ne uznemiravate onda se, odjednom, pred vama stvaraju nove mogućnosti i život postaje lakši. 

Jednom prilikom mi je došao klijent jako anksiozan povodom materijalne situacije, besan povodom svoje pozicije na poslu i depresivan povodom odnosa sa suprugom. U takvom stanju želeo je da donese par bitnih životnih odluka. Ne, to nije vreme za donošenje odluka, jer ćemo vrlo verovatno kasnije da se kajemo.

Znate onu: "Ne donosi odluke kad si besan i ne obećavaj kad si srećan". To je dobar savet. Tek kada se oslobodimo svojih nezdravih emocija, treba da donosimo odluke. Njegove početne odluke su se promenile nakon što je postao zdravo zabrinut, ljut i potišten. Sa novim, zdravim emocijama, on je postao fleksibilniji te je menjao ponašanje, zalagajući se za sebe i aktivno je učestvovao u promeni koju je želeo. Odnos sa suprugom se popravio, a na poslu je napredovao jer se istakao par puta i naučio da se nosi sa time da ne mora ni on sve ljude na poslu da voli a ne moraju ni oni njega. Samim tim, i njegova materijalna situacija se popravila. Vidite, kada nismo zaslepljeni emocijama samo, u stanju smo da se bolje zauzimamo za sebe. 

Osim radionica na kojima se obrađujuju teme emocionalne pismenosti, asertivne komunikacije, preporučila bih knjige za pomirenje srca i mozga:

"Vodič u razuman život" - Albert Elis (i sve što vam dođe pod ruke a da je rebt literatura) 

"Kako preživeti svoju porodicu" - Robin Skiner

"Emocionalna inteligencija" - Danijel Goleman

"Paradoks šimpanze" - Stiv Piters

I glavno, kako se to mire srce i mozak? Mozak i srce su povratnoj sprezi. Kada shvatite kako vaš način razmišljanja utiče na vaša osećanja, onda možete da ih kontrolišete, odnosno da ih bolje razumete. To se uči kroz ABC model u REBT psihoterapiji koji je opisan u gore navedenom Vodiču koji predlažem, a možete i otići na psihoterapijskom savetovanje ako kod sebe primetite nezdrave emocije. 

Bojana Obradović je 2013. godine pokrenula prvo besplatno online savetovalište za studente, u okviru projekta Pričajmo o tome (www.pricajmootome.rs). Pored savetovališta za studente, svi građani mogu besplatno prisustvovati radionicama i predavanjima. Za sve dodatne informacije javite se na mail: bojana.obradovic7@gmail.com


#psihologija

insp.