Brankica Veljković: Znam, doći ćeš opet

Znam Doći ćeš opet iznenada I probudićeš me. I opet ću živeti Za tvoj glas Koji me zove k sebi, I opet ću živeti Za slutnju Da će biti drugačije. A oni drugi, A one druge, Biće tako nebitni. I bićemo sretni Poput kradljivaca Koje potera nije stigla. A možda nas puste Da jurimo nekim Nepoznatim ulicama Ubeđeni da su goniči iza nas, Ludi i presrećni Što je spas blizu. Ili ćemo ipak Kao uvek Samo ćutati o svemu.



Нема коментара:

Постави коментар