Ono kada
Kiša je svud,
Kad
Sivi je dan i misli da je snažniji od nas,
Ono kad
Kijam i sve, iako pravim se
Da briga me nije

Ono kada
Treba ti san i
Treba mi san i
Kafa je spas i
Neka
Leđa koja masiram i
Činija u koju sam donela
Keks od voća za tebe

I tada
Moraš da žuriš,
I tada
Pratim te bez kišobrana,
Hladno je, skupljaš ruke oko tog lepog žaketa
I uvlačim ruke u rukave...

Ali tad primetim slučajno
I osetim
Da sada
Mirišem na tebe, i
Tako
Dan je drugačiji i
Onda
Sve je okej.