Nestalo je reči
Uzdaha se bojim
Jer su tamni kao soba
U kojoj nisi ti
Vrata se otvaraju bez kucanja
Dodirom željne ruke
Željne dodira
Stanuješ u fruli
Čije rupe stvaraju umetnost
Ne bojim se svih ponora
Ni velikih jezera
Neki me odvedu obali
Prečicom
Do tebe
Bojim se samoće unutar sebe
I dana bez tvojih nagoveštaja
Ovako udaljen od svega
Gubeći iz vida potrebe
Koje nisu svima iste
Gnušajući se besmislu
Sva pitanja postavljena sebi
Beznadežno zgužvah
Nema objašnjenja za život
Stradanja su stalni trzaji
A ljubav se meri
Toplinom susreta.
Milan Gajić
Нема коментара:
Постави коментар